Lekari mu smanjili penis za 2,5 centimetara i uništili mu brak!

Operacija je, kako kaže, naštetila njegovom seksualnom životu jer dve godine nije mogao da ima seksualne odnose sa suprugom pa se ona od njega razvela. OTAVA - Neimenovani Kanađanin optužio je bolnicu u području Montreala da mu je uništila brak i seksualni život život neusjelom hirurškom operacijom kojom mu je, kako tvrdi, penis skraćen za 2,5 centimetara. Muškarac je objasnio da je povredio penis tokom jednog seksualnog odnosa sa suprugom u leto 2011., nakon čega je bio hospitalizovan sa dijagnozom "manje traume" i nije bio operisan. Pošto narednih nedelja nije uspevao da ima seks obratio se lekaru koji mu je dijagnostifikovao prelom penisa. Hirurška intervencija koja je usledila smanjila mu je penis za 2,5 centimetara, tvrdi nesrećni pacijent. Operacija je, kako kaže, naštetila njegovom seksualnom životu jer dve godine nije mogao da ima seksualne odnose sa suprugom pa se ona od njega razvela. Ostavljeni suprug sada od bolnice traži nešto više od 105.000 evra zbog nemara. I.R.

MOSKVA – Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov konstatovao je da se Rusija vraća svojim tradicionalnim duhovnim vrednostima i da je to jedan od razloga udaljavanja Zapada od nje, prenosi portal „Pravoslavie.ru“. - Na naše iznenađenje, počeli su čak da koriste tezu da je Sovjetski Savez s njegovom komunističkom doktrinom barem ostajao u okviru sistema ideja stvorenog na Zapadu, dok se nova Rusija vraća svojim tradicionalnim vrednostima, čiji je koren u pravoslavlju, zbog čega postaje još manje razumljiva – rekao je Lavrov na sastanku s članovima Ruskog saveta za međunarodne poslove u Moskvi. Takođe, po njegovim rečima, u poslednje vreme sve je veći kontrast „između objektivnog jačanja multipolarnosti sveta i težnje SAD i istorijskog Zapada da sačuvaju svoje dominantne pozicije, između kulturno-civilizacijske raznolikosti savremenog sveta i pokušaja da se nametne svima zapadna skala vrednosti“. Ona se, kako smatra ruski ministar, „sve više udaljava od svojih hrišćanskih korena i ima sve manja razumevanja za verska osećanja ljudi drugih religija“. I.R.

Pronađen jeftin lek protiv raka, ali ga blokira farmakomafija!

Kanadski naučnici su uspeli da potpuno izleče rak, ali je ova vest prošla sasvimo neprimećeno u velikim medijima. Oni su šokirani da niko nije zainteresovan za pokretanje proizvodnje. KANADA - Kanadski naučnici su otkrili jeftin i potpuno funkcionalan lek protiv raka. Ali nema ko da ga napravi zato što farmaceutske kompanije jednostavno nisu zainteresovanje za njega.

Predsednik Kazahstana, Nursultan Nazarbajev, pozvao je turskog predsednika, Abdulaha Gula, da se Turska priključi Evroazijskom ekonomskom savezu i da zvanično pokrene evroazijske integracije Turske. Njih dvojica su imali sastanak u Turskoj, u gradu Bodrumu, te su razgovarali na temu priključenja Turske procesu evroazijskih integracija. Oni su se sreli prilikom konferencije Turskog saveta, odnosno, Saveta zemalja turskog govornog područja koja je održana 5. i 6. juna u Bodrumu. Nazarbajev je izjavio da Turska treba da se priključi Evroazijskom ekonomskom savezu i tako otpočne proces priključenja i drugih zemalja u kojima živi turski narod. Nazarbajev je jedan od najuticajnijih autoriteta u oblasti evroazijskih integracija, a i sam Putin ga je nazvao „ocem“ aktuelnog procesa evroazijskih integracija, jer je još tokom devedesetih godina predlagao koncept ujedinjenja evroazijskih zemalja.

SAD odlično znaju da vreme radi za Putina, procenjuju komentatori. Zato nervozno provociraju Moskvu na nepromišljenju eskalaciju situacije, podržavaju i podstiču vladu u Kijevu na grubu primenu sile. Najnoviji događaji u Ukrajini – angažovanje borbene avijacije, artiljerije, oklopnih vozila i druge vojne tehnike protiv proruskih snaga na u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, u Slavjansku i drugim delovima na Jugostoku, ponovo su u prvi plan postavili pitanje: zašto Rusija ćuti, zašto ne odgovara na adekvatran način, odnosno zašto vojno ne interveniše da bi zaštitila više miliona etničkih Rusa koji žive na ovim prostorima. Zar Moskva može mirno da posmatra kako bez milosti ubijaju Ruse – mirne žitelje, žene, decu i starce? To pitanje postavljaju ne samo etnički Rusi u Ukrajini, koji smatraju da ih je Moskva izdala, nego i pojedini analitičari, komentatori i građani u Rusiji, i ne samo u Rusiji. Pitanje je, naravno, retoričko i suviše uprošćeno. Naime, ako se pod pojmom „ćutanje“ podrazumeva to što Moskva nije poslala vojsku u Donjecku i Lugansku oblast, što nije postupila onako kako je to učinila sa Krimom, onda je Kremlj zaista „ćutao“. Ali, svakome ko iole prati događaje i koji je upućen u zbivanja u Ukrajini i na međunarodnoj sceni, jasno je da nema ni pomisli o nekakom „ćutanju“. Nedavno je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov jasno rekao da Rusija neće ćutke da posmatra ono što se u Ukrajini dešava nego će i da – deluje.

Sada na 70-godišnjicu najveće desantne operacije u Drugom svetskom ratu jasno je da Amerika ne želi da se povuče iz Evrope. Krug istorije kao da se zatvorio. Posle 70 godina od iskrcavanja zapadnih saveznika u Normandiji odnosi sa Moskvom opet su bremeniti rivalstvom, sumnjama, pa i vojnim pretnjama. Kao što je Staljin svojevremeno požurivao London i Vašington da izvrše invaziju i otvore Drugi front u Evropi, pa je i sumnjao da zapadni saveznici s tim potezom namerno odugovlače ne bi li Crvena armija što duže sama ratovala i iskrvarila protiv nacističke Nemačke, tako već duže Moskva sumnja u američke namere oko širenja NATO-a na istok, kao i u američki antiraketni štit u Evropi. Staljin nikada nije previše verovao Amerikancima i Britancima, imao je dobre informacije o kontaktima zapadnih obaveštajnih službi s predstavnicima nacističke Nemačke u Švajcarskoj, već početkom 1944. godine kada se, zapravo, i nazirao kraj Drugog svetskog rata. Sovjetski Savez je poneo najveći teret tog rata, Crvena armija je slomila kičmu Vermahta, na Istočnom frontu bile su angažovane najbrojnije i najbolje jedinice Vermahta, na Istočnom frontu vođene su i najveće bitke Drugog svetskog rata, Sovjetski Savez je imao i najveće ljudske i materijalne gubitke. Pa ipak, godinama neki krugovi na Zapadu pokušavaju da to ospore, godinama neki krugovi u Evropi, pa čak i evropski parlament, izjednačavaju nacizam i komunizam. A sigurno je da, ako se izuzmu neke zajedničke tačke kao što su veličanje odnosa snaga na štetu prava, komunistička i nacistička ideologija sasvim su različite.

Koliko god to neverovatno zvučalo, moguće je da svetski mir otklanja potrebu hitnog postizanja visokih stopa ekonomskog rasta tako da je samim time smanjena mogućnost da će ekonomija rasti brže. Slaba potražnja, sve veća nejednakost i nestajanje srednje klase, prevelika regulacija, konkurencija iz Kine, neadekvatna infrastruktura, manjak ideja... Sve su to razlozi koje već godinama razni ekonomski stručnjaci iznose pokušavajući da objasne šta se krije iza neumoljivo sporog oporavka i stidljivog rasta u najjačim svetskim ekonomijama.