Pitao sam ga koliko je dubok najdublji deo produžetka. On me je pogledao i rekao trezveno, veoma tiho “Ide jedan kilometar duboko”. Onda sam ga pitao šta podzemna baza sadrži a on je odgovorio:”Oružje”. Pitao sam ga:”Kakvo oružje?” a on je odgovorio: “Oružje moćnije od nuklearnog oružja”.

Sama vlada SAD-a svrstava preko 500 miliona dokumentovanih stranica svake godine. Kako da se išta zna o tome šta se dešava na našoj planeti ako je toliko informacija skriveno od javnosti? “Prema našim najboljm procenama više od polovine svih američkih državnih zapisa su klasifikovana. To znači da se najveći deo naše istorije krije i čuva u tajnosti” kazao je Ričard Dolan, američki autor dve knjige u kojima govori o NLO i nacionalnoj bezbednosti u SAD. SAD ima istoriju vladinih agencija koje postoje u tajnosti. Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) je osnovana 1952. a njeno postojanje je skrivano sve do sredine 1960. Još tajanstvenija je Nacionalna Izviđačka kancelarija koja je osnovana 1960., ali je ostala potpuno u tajnosti 30 godina.

Nešto više o tome smo mogli saznati od Edvarda Snoudena, bivšeg obaveštajca koji je želeo da rasvetli neke svetske tajne. Ovo je svet pun „Specijalnih Pristupa programima“ (SAP) koji prilaže trilione dolara svake godine za obavljanje poslova a da javnost ništa ne zna. Ovi programi nisu poznati javnosti, ali oni zaista postoje i nazivaju se “Duboki crni programi”. Senat ih je u izveštaju 1997. opisao kao toliko osetljive da su izuzeti od obaveze davanja bilo kakvih izveštaja na Kongresu. Jedan aspekt ovih programa su razvoj dubokih podzemnih vojnih baza koje idu i do nekoliko kilometara ispod zemlje. Već znamo za neke podzemne objekte koje postoje. Uzmimo na primer švedski podzemni vojni objekat na ostrvu Musko. To je velika pomorska baza sagrađena ispod planine. Samo bolnica u tom objektu ima oko 1.000 ležajeva. Prilikom izgradnje oko 1,5 miliona tona kamenja je uklonjeno a podzemni objekat je držan visoko u tajnosti i nije mnogo toga bilo poznato javnosti. “Vojna korist u izgradnji podzemnih baza je očigledna. Sećam se pre mnogo godina proučavajući pitanja u kontekstu Hladnog rata i američke vojne strategije tokom 1950. – ih, motivisan strahom od sovjetskih raketa, koje bi pogodile američke gradove, vojni planeri su prepoznali vrednost sigurnih objekata pod zemljom.”- rekao je Ričard Dolan.

1987. zamenik direktora za inženjering i izgradnju je održao govor na konferenciji pod nazivom “Podzemni objekti za odbranu” gde kaže: “Posle Drugog svetskog rata, politički i ekonomski faktori promenili su sliku podzemnih gradnji i izazvali ponovni interes kod korporacija za inženjering koje bi se uključile u izgradnju konstrukcija nekih vrlo kompleksnih i interesantnih vojnih projekata.” Postoje dokumenti koji govore o dubokim podzemnim komandnim centrima koji su izgrađeni daleko ispod površine kao što je bilo nekad tokom Drugog svetskog rata. Dokumenta pokazuju da je vojska razmatrala izgradnju ogromne podzemne šupljine, 4000 metara, duboke ispod Kineskog jezera još 1964. godine. Poznato je da su Sjedinjene Države i Sovjetski Savez stvorili podršku za ogromnu infrastrukturu ofanzivnih i defanzivnih oružja tokom Hladnog rata. Ova infrastruktura uključuje objekte za razvoj, testiranje, skladištenje i proizvodnju oružja. Tu je bila baza komunikacionih i komandnih centara.

Svetski najistaknutiji istraživač podzemnih vojnih baza, dr Ričard Sauder, napisao je interesantnu priču u svojoj knjizi: “Kao što se dešava, nakon što sam održao javnu tribinu, prišao mi je čovek koji je bio u uniformi Američke mornarice. Ćaskali smo neko vreme i kada je pomenuo da je proveo neko vreme na Kineskom jezeru, sav sam se pretvorio u uvo. Pitao sam ga da li postoji podzemni objekat u Kineskom jezeru. On je rekao da zaista postoji i da je impresivno veliko i duboko. Pitao sam ga da li je ikada bio u njemu, a on je rekao da je bio ali ne do najdubljih nivoa. Pitao sam ga koliko je dubok najdublji deo produžetka. On me je pogledao i rekao trezveno, veoma tiho “Ide jedan kilometar duboko”. Onda sam ga pitao šta podzemna baza sadrži, a on je odgovorio: ”Oružje”. Pitao sam ga: ”Kakvo oružje?” a on je odgovorio: “Oružje moćnije od nuklearnog oružja”. Prvi Top Sikret memorandum o dubokom podzemnom centru je izdao Robert Meknamara, 7. novembra 1963. iz kancelarije sekretara odbrane, na sastanku koji je održan neposredno pre ubistva Kenedija. U tom dopisu Meknamara razmatra temu Nacionalnog podzemnog komandnog centra. Međutim, samo što su ugovorili sastanak desilo se tragično ubistvo Kenedija. Drugi memorandum je izdat povodom nacionalnog komandnog centra koji će biti oko 3.500 metara pod zemljom u Vašingtonu. Memorandum takođe pominje lift ispod Stejt departmenta i Bele kuće koji se spušta 3.500 metara, velikom brzinom, horizontalnim tunelom do glavnog objekta. Postavlja se pitanje koji tip tehnologije je bio dostupan na raspolaganju da bi se završio ovakav projekat, budući da govorimo o 1960.-oj godini? Realnost dubokih podzemnih vojnih baza je izuzetno fascinantna. Postoji ogromna količina dokaza koja potvrđuje njihovo postojanje. Vojne tajne baze su obično stavljane u kontekst teorije zavere. Ne tako davno, Ministarstvo odbrane je i zvanično skunulo oznaku tajnosti postojanja Oblasti 51.

Postoje stotine vojnih baza i podzemnih vojnih baza širom sveta. Taj fenomen najbolje dokumentuje dr Ričard Sauder u svojim delima gde nastavlja da ilustruje tehnologiju baza pod okeanima. Sledeće pitanje je šta se dešava u podzemnim vojnim objektima? Mi znamo da vojska radi na kapacitetima odbrane i pretpostavlja se da će u tajne projekte biti uključeni i oni koji se tiču NLO i vanzemaljaca. Britanski autor bestselera i istraživač Timoti Gud, napisao je nekoliko knjiga koji se bave pitanjem moguće vanzemaljske interakcije sa Zemljom. Zatim istoričar i istraživač NLO Ričard Dolan. Obojica su nagovestili da su bili upoznati sa nekim veoma zanimljivim informacijama u nekim od svojih knjiga. Dolan priča o iskustvu koje je imao sa političarima duboko u vojnoj bazi te je rekao da su ET i NLO samo vrh ledenog brega kada je reč o informacijama koje su skrivene od javnosti. Ja sam imao dva lična susreta sa kanadskim vojnim kadrom. Jedan od njih je bio iz Obalske straže veterana i lično mi je rekao da, ako želim da znam nešto o vanzemaljcima, da dođem da radim za njih i da ću moći lično da ih pitam. To je nešto što ću pamtiti ceo život. Drugi slučaj je bio bizaran. Naišao sam na jednog visokog kanadskog oficira Vazduhoplovnih snaga, i imao kratak razgovor sa njim. On me je doveo do NLO. Odmah se okrenuo i otišao od mene. Sat vremena kasnije na potpuno drugoj lokaciji, prošao je pored mene a da me nije ni pogledao ni prepoznao u pratnji dvojice muškaraca u odelima. Ko je to ustvari bio? Nije moguće da jedan isti čovek bude na dve različite lokacije.

I.R.