Kulturno šarenoliki Beograd dobio je lice kojem se nije ni nadao, to jest gosta sa krajnjeg severa Rusije. Lepa i mlada Eskimka Darja Gončarova Rintikeu odnedavno je stanovnica srpske prestonice, a samim izgledom i pripadnošću naciji koju nemamo priliku svaki dan da vidimo, privukla je veliku pažnju. Darji je otac Eskim, a sa majkom, koja je Ruskinja, došla je pre dve godine u Beograd iz malog ruskog grada Anadir, a za „24 sata“ je opisala prve trenutke po dolasku u Srbiju. – Bilo mi je čudno, nisam ni znala gde je Srbija! Jako sam se plašila prvih dana da izlazim iz kuće, veliki je grad. Jednom sam izašla do prodavnice koja mi uopšte nije bila daleko od zgrade, ali ja sam uspela da se izgubim. Na sreću, očuh mi je na ceduljici napisao adresu, pa su mi ljudi pomogli da dođem do kuće – počela je priču mlada Darja. Simpatična Eskimka, koja je prilično solidno naučila da govori srpskim jezikom, opisala je i dolazak u beogradsku turističko-ugostiteljsku školu.

– Svi su se okupili oko mene, čak me je jedan dečak dotakao da vidi jesam li prava. Nerviralo me je to kada su ljudi mislili da sam Mongolka, Japanka ili Kineskinja, zato sam ih uvek ispravljala i govorila da sam Eskimka. Stekla sam dosta dobre drugarice i sviđa mi se što ste vi Srbi jako srdačan i društven narod. Odmah pitate: „Odakle si, ko si, šta si“, a kod nas bi vam odmah odgovorili „Šta to tebe toliko interesuje?“. Sviđaju mi se i kafane, narod je toliko veseo – navela je Darja.

Ona se veoma iznenadila kada je čula i videla da jedemo svinjsko meso, jer u njenom mestu ljudi jedu sasvim drugu hranu. – Znate, svinjsko meso je kod nas glasilo za vrlo nezdravu hranu. Mi smo jeli meso od jelena, foke i kita, neki čak jedu i od medveda. Eto, svidela mi se pljeskavica, zato sam se i ugojila! – naglasila je Darja. Opisala je Darja i život u Anadiru. – Život tamo nije nimalo lak – zime su duge i teške, temperature padaju i do -50 stepeni, i ima mnogo, mnogo snega, nekada napada toliko da dođe do prvog sprata zgrade. Skoro svaki dan bio je isti, kada se probudiš je mrak, kada izađeš iz škole opet je mrak – izjavila je ona.

Eskimki je, po običaju, postavljano pitanje da li živi u iglou. – Zezala sam ih da živim, interesantno je. Naravno da nema toga, ali moj tata je znao da ga napravi, kao i moj deda i pradeda, to je tradicija. Ipak, sada je to mnogo modernije i znam da je ljudima prva asocijacija na Eskima upravo iglo, tako da se ne ljutim – zaključila je Eskimka.

I.R.