Kada realnost odbija da se uklopi u nečiju najsnažniju želju, nastaje potreba za magijskim uticajem na stvarnost, potreba za ljubavnom magijom. Glavni princip magijskog mentaliteta je uverenje da nečije želje i osećanja mogu direktno uticati na zbivanja u spoljašnjem svetu. Veruje se da samom činjenicom da nešto snažno želi osoba "priziva” ili "izaziva” da se upravo tako i dogodi. Iako se magijski mentalitet pojavio na početku ljudskog društva, povremeno se reaktuelizuje popularnom literaturom koja ga promoviše kao poželjni životni stav.

Kada sama želja nije dovoljna, ljudi smatraju da je potrebno želju izraziti nekim posebnim rečima ili propratiti nekim posebnim postupkom kako bi se povećao učinak na stvarnost. Tako nastaju različite magijske formule i radnje. U našem narodu su poznati različiti magijski postupci u kojima postoji direktna analogija sa željenim stanjem. Na primer: ako devojka momku kojeg želi podmetne napitak koji sadrži samleven prah od krilca slepog miša, tada će i on postati "slep od ljubavi” za njom. Ili, ako iz njegove kuće uzme jedan crep i na njega se pomokri, a zatim ga vrati na njegovo mesto, momak će se popišmaniti za njom, piše "Politika". Kada ni ovi magijski postupci nisu uspešni, traži se pomoć "specijaliste", neke moćne osobe koja ume da veštije želi i da veštije baja. Ta osoba je upravo zbog svoje veštine označena kao veštac ili veštica. I ako ni to ne pomogne, to se po pravilu tumači time da su neke moćne mračne sile umešale svoje prste. Magijski mentalitet je veoma prisutan u našem narodu. Ljudi veruju da se magijski postupci mogu primeniti ne samo da se pridobije partner, već da se nečija veza pokvari, da se nekome oduzme polna moć i slično.

Objašnjenje da je muž počeo da vara svoju ženu jer je svekrva, koja se inače protivila tom braku, postavila "nagaznu magiju” mnogima je sasvim prihvatljivo. U Negotinskoj krajini, na primer, bockajući iglom jastuk, devojka govori: "Ne bodem jastuk, bodem svog suđenika: u oči, pod oči; u čelo, pod čelo; u srce, pod srce... da ne može da spava, dok mene, Jele, ne dođe da se razgovaramo, da se verimo". Ljubavna magija nije skup proizvoljnih, bizarnih postupaka, nego logično uređen niz simboličkih radnji gde ništa nije slučajno: ni vreme, ni mesto izvođenja, kao ni postupci ni sredstva. Istraživanje ljubavne magije otkriva simbolički jezik gde se ključni simboli promena i plodnosti, što je u skladu sa ciljem te magije - da se izazovu promene na sebi, ali i kod momka, da je zavoli i, najzad, da devojka bude plodna u braku. Da bi se privoleo na ženidbu, koriste se raznovrsna, katkad poetična i nežna sredstva. Devojke, na primer, uoči Đurđevdana naberu travu oman i govore: "Omane, brate rođeni! Pomami (toga i toga) za mnom". U Bačkoj se veruje da kada devojka svom momku krišom u džep stavi slepog miša, kako bi on išao za njom kao slep, piše "Politikin Zabavnik".

Postupci koji simbolišu željenu promenu jesu: pečenje, probadanje, a magijska sredstva su biljke koje imaju omamljujući miris ili ukus (pelin, bosiljak...). Simboli plodnosti su: jaje, jabuka, višnja... Ljubavne čini izvode se u prelomnom trenutku vremenskog godišnjeg ciklusa: Đurđevdan (oživljavanje plodotvornih sila), Uskrs (simbol plodnosti), Božić (započinje godina). Često se izvode magijski postupci kad je mlad mesec, mesta su: prag, groblje, raskršće, smetlište. U Frejzerovoj knjizi "Zlatna grana", piše: "Srpske i bugarske žene kojima teško padaju ograničenja bračnog života uzimaju bakarne novčiće s očiju mrtvaca, peru ih u vinu ili vodi i tu tečnost daju svojim muževima da popiju. Nakon toga muž postaje slep za sve ženine ljubavne pustolovine, kao mrtvac na čije oči je bio stavljen bakarni novčić!" Ako magijskim radnjama devojka i ne postigne stvarni uspeh, ona makar oseća olakšanje, a to joj pomaže da sačuva duševnu ravnotežu. Za razumevanje psihološke osnove ljubavne magije neophodno je shvatiti koliko je čovek koji pati zbog neuzvraćene ljubavi veoma podložan verovanju u svemoć želje. (I.R./Mondo)