Ako se uzme u obzir sva ozbiljnost i težina novinarskog poziva, svakako se može govoriti o izvesnim rizicima koje sa sobom nosi ta profesija. Odlazak u nepoznato, neizvesnost, prisustvo straha i put do informacija “posut” bombama, deo su jedinstvene avanture novinara i fotoreportera, koji za svoj teren izaberu – revoluciju, pobunu, ratište! Mediji u pogrešnim rukama, mogu da budu strašno oružje, čime se vrši zloupotreba novinara i njihove profesije koji stavljaju svoje glave u torbu mračnih ciljeva: svetskih moćnika, odredjene grupe država ili pojedinaca - dovodeći svoju čast u pitanje, neretko zbog toga gubeći i svoje živote! Na pitanje o medijskim manipulacijama u vreme rata, Jedan od poznatih novinara kaže: -Ako reporter ide linijom manjeg otpora, on će samo preuzeti ono što mu neko kaže, a ako je pravi reporter, izveštavaće samo o onome što on lično vidi! Medijskih manipulacija ima u svakom sukobu; mediji postaju sve značajniji,važniji. U eri svih mogućih “spinovanja” reporter mora da proveri sve infomacije po nekoliko puta, jer može lako da postane izvor propagande, a to nije posao novinara. Najbolji primer manipulacija je američki Fox News, koji je bio krajnje “patriotski” medij za vreme invazije Iraka – kaže sagovornik.

Teško je opisati ovaj poziv koji sa sobom nosi kocku velike neizvesnosti, tako je samo u 2005. godini ubijeno preko 500 novinara! Zbog toga se delegacija novinara sa svoja četri predstavnika obratila Savetu Bezbednosti Ujedinjenih nacija sa molbom da svetski lideri treba da učine što više u zaštiti novinara koji svesno rizikuju svoje živote u područjima za pokrivanje rata, kriminala i korupcije širom sveta.

Neiskustvo uzima danak Unatoč ovim zastrašujućim brojkama koje smo pomenuli, mladi novinari izgaraju od želje da izveštavaju sa ratnih poprišta. Mnogi se obraćaju i organizacijama poput "Reportera bez granica" koji u potrazi za odskočnom daskom u karijeri ulaze u nešto za šta nisu spremni. "Mnogi su početnici koji zaista nemaju šta da traže na područjima na kojima se vodi borba", smatra novinar Carsten Stromer. On je u Siriji naišao na mnoge mlade kolege koji su bili potpuno nepripremljeni za boravak u ratnom području. "Tu su bili mnogi koji nisu znali ni engleski, ni arapski niti su koga poznavali na licu mesta. Svojom nepripremljenošću ne dovode samo sebe nego i druge u nepotrebnu opasnost", kaže iskusni reporter Stromer. On isto tako poručuje: niti jedna reportaža nije vredna samoubilačkih poteza. Iskusni novinari, osim mreže lokalnih pomagača, raspolažu i opremom poput pancirnih košulja, kaciga ili posebnih uređaja pomoću kojih mogu biti pronađeni u slučaju otmice. Isto tako se na licu mesta isključuju mobiteli pomoću kojih potencijalni otmičari lako mogu pronaći svoje žrtve. Nema stopostotne sigurnosti I Ujedinjeni narodi su izdali priručnik za novinare u kojemu se mogu naći saveti poput: ako vas pogodi snajperist, ostanite ležati, pravite se da ste mrtvi. Ozbiljni mediji svoje novinare šalju na specijalnu vojnu obuku gde npr. mogu naučiti kako prepoznati iz kojeg smera dolazi neki pucanj ili kako izbeći skrivene mine. Prošle godine je jedna TV ekipa ARD-a napadnuta u Kini nakon čega je uprava sve novinare u Kini poslala na obuku samoobrane pri Bundeswehru. No koji put ne pomaže ni najbolja obuka, ni najbolji kontakti ni činjenica da iza vas stoji jedna od najačih medijskih kuća na svijetu. Jörg Armbruster je iskusni ratni reporter iza kojeg je stajala najbolja moguća logistika. Isto tako i Marie Calm koja je radila za BBC. "Nešto poput stopostotne sigurnost ne postoji", zaključuje Ulrike Gruska

Pitanje svesnog ili nesvesnog novinaskog rizika u plasiranju različitih informacija je višestruko, gledano kroz prizmu iz više različitih uglova. Obaveza novinara je da izveštava o istini, ali ne zaboravimo da su novinari svojevrsni “čuvari kapija” kroz koju prolaze sve informacije našeg društva. Koliko će novinar biti u stanju da “sačuva “ vruću, eksplozivnu vest, dok je ne proveri a vremena ima malo? Hoće li svesno rizikovati da napravi grešku ,koja ga može koštati ugleda, karijere? Često, novinari vodjeni senzacionalizmom posežu za šokantnim najavama, što se ispostavi na kraju kao nestina , vrlo često i besmislenost. Po pravilu, izmedju medija i istine stoji znak jednakosti.Sve ostalo stvara sumnju i nepoverenje. Mediji, kao jedan od kamena temeljaca modernog demokratskog društva, predstavljaju ključni element u konstituisanju javne sfere. Od njih se očekuje da služe javnom interesu, oni se ne izjednačavaju sa ostalim preduzećima već treba da ispunjavaju ciljeve od šireg i dugoročnijeg značaja za društvo u celini. Mediji se zbog toga smatraju odgovornim za ono što čine ili ne čine. Retki su mediji za koje bi se moglo reći da su potpuno nezavisni, da u svom radu nisu bili obavezni ni prema kome osim prema javnosti. Da li Srpski mediji balansiraju izmedju istine i neistine treba preformulisati u pitanje da li mediji u Srbiji balansiraju izmedju vlasti i istine? Naša javna scena se s godinama menjala, pa sada novinari u manjoj meri rizikuju da budu žrtve zbog tekstova koji se nekom neće dopasti, usled čega bi usledila svojevrsna kazna. Na kraju možemo zaključiti da je autocenzura najbolja cenzura koju bi novinar trebalo da upotrebi kako bi ne bi upao u zamku neistinitog izveštavanja. M.N.