Muškarci obično odlažu odlazak kod lekara, ali stručnjaci preporučuju da češće kontrolišu svoje zdravlje pogotovo zbog simptoma kod pojedinih vrsta raka koji se najčešće javljuju kod muškaraca. Kod raka prostate obično nema jasnih ranih simptoma, ali digitalni rektalni test može da otkrije, a najbezbolniji način provere prostate jeste nivo PSA (prostatni specifični antigeni) koji se utvrđuje vađenjem krvi iz vene. Ova vrsta raka se javlja kod pet do sedam odsto muškaraca starijih od 50 godina, a smrtnost je relativno niska, iznosi tri odsto obolelih. Posle 70. godine oko 80 odsto muškaraca ima neki oblik raka prostate, ali uglavnom ne umiru. Simptomi bolesti na koje treba da obrate pažnju svi stariji od 50 godina (mada oni mogu ukazivati i na benigne promene) su nemogućnost uriniranja, otežano mokrenje (stane pa krene, isprekidano mokrenje), često mokrenje, posebno noću, slabiji ili slab mlaz mokrenja, stalni osećaj nedovoljno ispražnjenog mokraćnog mehura, bolno mokrenje i pečenje, krv u mokraći, krv u spermi, problemi s erekcijom i ejakulacijom (bolna ejakulacija), učestali bolovi u donjem delu leđa i kukovima. Otežano mokrenje, spori protok i nepotpuno pražnjenje mehura, takođe, mogu biti posledica povećanja prostate ili sužavanje uretera. Kod raka pluća osoba uglavnom ne oseti rane znakove bolesti, ali „kašalj koji ne prolazi ili onaj uz koji izlazi krv, često su dokaz da je rak prisutan“, kaže dr Ezra Kohen, onkolog iz Medicinskog centra pri Univerzitetu Čikago.

Ona je dodala da je, osim toga, prisutan bol u grudima koji je uvek prisutan i na koji ne utiču pokreti, gubitak težine, temperatura, pojava astme… Ponekad ovi simptomi mogu ukazivati na upalu pluća, pa je biopsija jedini sigurni pokazatelj. „Ako pacijent puši ili je pasivni pušač, kašalj se ne sme ignorisati“, ističe Kohen. Krv u stolici se nikada ne sme ignorisati, čak i ako se javi samo jednom, jer je možda reč o pretkancerogenom polipu koji krvari, a krvarenje je jedini rani znak kancera debelog creva koji se primeti. Kod muškaraca mlađih od 50 godina krvarenje je verovatno posledica hemoroida, kolitisa ili abnormalne krvne žilice, ali stručnjaci ipak preporučuju odlazak kod lekara. Kolonoskopija je jedina pouzdana metoda dijagnostikovanja i najbolji je način da lekar ukloni polip koji bi se kasnije razvio u opasnu bolest. Krv u urinu je razlog za posetu lekaru a, ako je pacijent mlađi od 60 godina, obično je reč o bubrežnom kamencu. Međutim, lekari kažu da treba proveriti, jer ako se rak bešike uoči na vreme, može se lakše pobediti. Lekari, takođe, ističu da su isuviše aktivna bešika ili bolno uriniranje češće znak infekcije. Bezbolni, otečeni limfni čvorovi na vratu, pazuhu ili slabinama ukazuju na bolest. Limfni čvorovi nateknu tokom infekcije, ali ako ne splasnu posle nedelju dana treba posetiti lekara. Takođe, neobjašnjivi gubitak težine kroz mesec ili dva, bol u području čvorova posle konzumiranja alkohola i svrab bez osipa mogu biti razlog za zabrinutost. Stručnjaci ukazuju da krvni test može lako da ukaže na mogući limfom, a biopsija je najsigurniji postupak testiranja. Limfom je zloćudno preobraženje ćelija limfocitnog sistema. I.R.