Pre nego što počnete da bacate kamenje, ova teza nije „naša“ ideja, ona dolazi iz čuvenog srednjevekovnog teksta – „Dalimilova hronika“. Ipak, velike su šanse da nikada niste čuli za ovo, a eto i razloga da ga baš zbog toga objavimo, kaže autor ovog teksta.

Dakle, šta je to „Dalimilova hronika“? To je veoma važan dokument za Čehe, jer je to prvi poznati pisani tekst na češkom jeziku, negde u prvoj četvrtini XIV veka. Tekst je takođe preveden na nemački i ima mnogo re-izdanja u ovom delu svetu zbog velike popularnosti. Ukratko, ovak tekst nam daje hronološku istoriju Slovena, počevši od najstarijih vremena i završavajući sa važnim događajima XIV veka. Autor povezuje poreklo Slovena još sa gradnjom Vavilona. Ali, da bude šokantnije, ne koristi reč „Sloveni“ uopšte, već umesto toga reč Srbi! U VI veku Prokopije prvi put pominje Slovene u Vizantiji (Istočnom Rimskom Carstvu) i navodi ih kao Sklaboi (Σκλάβοι). Prvo pominjanje staroslovenskog je iz IX veka i čita se Slovene (Slověne). Pa zašto Srbi, a ne Sloveni? To je misterija, ali ovaj tekst tvrdi da su se Srbi nakon što ih je Bog kaznio preselili iz Vavilona u oblast Mediterana. Autor nažalost ne može da nam obezbedi izvore za svoje tvrdnje, ali pretpostavlja se da su neke od njegovih ideja bazirane na starim hronikama napisanim na latinskom jeziku, koje nisu sačuvane danas, kao i neke usmene tradicije slovenskih plemena.

“Mezi jinými Srbové, tu kdežto bydlí Rekové, podle more se usadili, až do Ríma se rozminožili.” Odlomak je iz Poglavlja 1, redovi 29-32, a znače: „Među ostalim Srbima, gde borave Grci, blizu mora su se naselili i do Rima su se proširili.“ Odmah posle ovih redova poreklo slovenskih plemena objašnjava na sledeći način: „V srbském jazyku jest země, jiež Charvátci jest jmě. V tej zemi bieše lech, jemuž jmě bieše Čech“ Odnosno, u pitanju je Poglavlje 2, redovi 1-4, koji kažu: „U srpskom jeziku postoji zemlja, koja se zove Hrvatska, u toj zemlji beše Poljak koji se zvao Čeh.“

Dakle, ovo postaje sve više i više zagonetka kao što vidimo. Da li je to autor pokušao da napravi hronologiju slovenskih plemena ovde? On je napisao da je Češka bila poljski čovek koji je došao iz Hrvatske koja je bila srpska zemlja? Ni sami ne znamo šta je mislio pod tim. Istine radi, bila je druga bela Hrvatska i druga Bela Srbija u glavnoj oblasti Bojemije, koja je danas Poljska, dakle, da li govori o Balkanu ili o ovoj drugoj oblasti? Mišljenja o ovome se razlikuju. Neki kažu da govori o balkanskim zemljama, a za to postoje dva razloga: 1. Ovaj deo teksta dolazi odmah nakon pasusa gde povezuje Srbe sa Mediteranom. 2. U nastavku teksta navodi da je Čeh trebalo da napusti Hrvatsku nakon što je ubio čoveka, pa se nastanio u ovoj zemlji. Da je Čeh zaista želeo da pobegne, verovatno ne bi imalo smisla da se samo preselio u drugo selo. Da li postoje i drugi izvori koji povezuju poreklo Slovena sa Balkanom? Da! Verovatno najpoznatiji od svih slovenskih srednjevekovnih tekstova, „Nestorov letopis“ koji je napisan u prvom kvartalu XII veka, 200 godina pre Dalimilove hronike. Nestor navodi da je poreklo svih Slovena sa Balkana, odakle ih je izbacila rimska vojska. Evo šta kaže: „Kroz dugi period Sloveni su se naseljavali pored Dunava, gde danas leže mađarske i bugarske zemlje… Oni koji su naselili pored reke Morave nazvali su se Moravcima, a ostali Česima. Među njima su bili i Beli Hrvati, Srbi i Karantanci. Kada su Vlasi (*Romani) napali Dunavske Slovene, naselili se među njima i činili nasilje, preselili su se pored Vistule i tamo se nazvali Ljasima. Od ovih Ljaha, neki su se nazvali Poljacima, neki Ljutićima, neki Mazovjanima, a neki Pomoranima. Određeni Sloveni su se naselili na Dnjepar gde su se zvali Poljanima. Takođe su se zvali Drevljanima jer su živeli u šumi. Neki između Pripeta i Dvine zvali su se Dregovićima. Ostala plemena pored Dvine su se zvala Polotima, jer si živela porod manjeg potoka Polota, koji je uticao u Dvinu… Sloveni na Iljmenskom jezeru bili su poznati po karakterističnim imenima. Izgradili su grad koji su nazvali Novgorod. Opet, oni koji su domove podizali uz reku Desnu, Sem i Sulu, zvali su se Severanima. Tako se slovenski narod podelio…”

I.R.