Da je Gmo hrana samo najveći izazivač tumora to bi bilo dobro, nego istina je nažalost još opasnija nego što možete i da zamislite! Ta genetski modifikovana hrana ne samo što može da izazove tumore, već ona truje bubrege, jetru i srčani misić . . . Tako da klinike kao što su nefrologija, kardiologija mogu da imaju posla do iznemoglosti, pogotovo aparati za hemo dijalizu i sve što prati te skupocene procese, dok se do bubrega za transplataciju teško dolazi, a o zabranjenoj trgovini da ne govorimo! Normalno iza svega toga se krije veliki BIZNIS i toga trebaju svi da budu svesni, što pre to dodje do svesti mnogih ljudi to bolje! Klinike trljaju zadovoljno ruke iz dana u dan, a Farmakomafija još više... Na primer zašto se ne dozvoli prodaja vitalnih organa po ličnoj odluci, pod uslovom da Kupac može da bude isključivo država koja nabavlja taj organ za svog državljanina- korisnika ili pacijenta. Na taj način bi svaka država hiljadu puta više uštedela po svakom gradjaninu-pacijentu, dok bi se klinike poput Instituta za nefrologiju i hemodijalizu i druge potpuno ugasile, silni uredjaji za dijalizu ne bi trebali i mali milion medikamenata bi pao u zaborav! Jer ste se pitali zašto se to ne uradi? Odgovor je jednostavan, jer bi na taj način farmaceutski kolosi preživeli katastrofu, e to oni nedaju! U vreme svetske krize sve delatnosti trpe teret i imaju veliko otpuštanje radnika, dok se u farmaceutskoj industriji dešava obrnut proces, oni doživljavaju procavat... Šta mislite ko stoji iza GMO hrane, nećemo Vam sve reći na vama je da pogodite?

Iako pojedini stručnjaci ubeđuju da je genetski modifikovana hrana potpuno bezbedna, istraživanja pokazuju da GMO izaziva užasne bolesti kod životinja, o efektima na ljude se ćuti. Zvaničnih podataka o eventualnim posledicama po zdravlje čoveka nema, a testiranja na životinjama pokazala su šokantne rezultate.

Jedno istraživanje pokazalo je da su se kod zamorčića koji su jeli GM paradajz vremenom razvili čirevi na želucu. Oni miševi koji su jeli genetski modifikovanu soju imali su oštećenja na jetri, pankreasu i testisima, dok je zečeve ovakva soja dovela do obolelih bubrega i ozbiljnih srčanih problema. Modifikovani grašak neretko izaziva alergije kod laboratorijskih životinja, a od uljane repice razvile su se masna jetra, a kasnije i ciroza. GM kukuruz ugrozio je imunitet ispitivanih životinja, ali se pokazalo i da dovodi do abnormalnih promena na organima i smanjenja plodnosti, kao i do bržeg starenja i skraćenja životnog veka.

Dugoročna istraživanja na ljudima nisu sprovođena, ali osnovano se sumnja da genetski inženjering hrane može da ostavi dugoročne posledice, ne samo na nas same, već i na naše praunučiće. Na primer, sastojci iz GM soje menjaju DNK prijateljskih bakterija koje normalno žive u našem organizmu, okrećući ih protiv nas. Takođe, toksične materije iz genetski modifikovanog kukuruza pronađene su u krvi trudnica i njihovih još nerođenih beba. Od 1996. godine, kada je prvi put poslužen jedan obrok sačinjen od GM namirnica, pa do danas, broj Amerikanaca obolelih od jedne ili više hroničnih bolesti skočio je za čitavih 10 odsto. Alergije na hranu su sve češće, a sve je više dece sa autizmom, ljudi sa problematičnim sistemom za varenje, kao i onih koji biju bitke s neplodnošću.

Lekari upozoravaju da je sve više žena koje imaju povišeno lučenje hormona IGF-1, direktno povezanog sa kancerom dojke, a dobar deo njih pio je mleko krava kojima su ubrizgavani hormoni rasta.

Što se životne sredine tiče, GMO vrši kontaminaciju zemljišta i prirode – zauvek! Prema mišljenju nekih ekologa, posledice bi mogle da budu katastrofalnije od onih koje nam ostavlja radioaktivni otpad.

Nije problem samo u genetski modifikovanom organizmu, već i o kojekakvim novim herbicidima, pesticidima i drugim otrovima kojima se prskaju bilke da bi bolje i brže rasle. Kao primer, može se navesti potpuno istrebljenje kraljevskih leptirova na područjima na kojima se gaje genetski modifikovane kulture. Predsednik SANU, Nikola Hajdin smatra da je došlo vreme da se donese novi zakon o prometu GMO, koji treba da zauzme drugačiji stav od trenutno aktuelnog iz 2009. godine koji ga zabranjuje. Iako je otvaranje vrata za GMO sve bliže, Miladin Ševarlić, predsednik društva agrarnih ekonomista, kaže da ovu odluku ne treba da donose genetičari, jer je to pre svega ekonomsko i zdravstveno pitanje.

- Srbija je oduvek bila zemlja bez GMO, a kada to više ne bude tražiće nam dodatne analize i za one proizvode koji nisu GMO. Samo po osnovu nabavke GMO semena, Srbija će godišnje pretrpeti štetu od oko 500 miliona evra – ističe Ševarlić za medije. Z.S.