Jednostavno nekada je i Sreća veoma važan faktor, pa možda i presudjujući kada odlučuje jedan koš kao u susretu ovih reprezentacija koje su bile izjednačene skoro po svemu! Ne može se reći da je Litvanija zasluženo odnela pobedu, jer tu je bilo I par loših sudijskih odluka . . .

Srbija je ostala korak daleko od glavnog cilja na Evrobasketu – direktnog plasmana na Olimpijske igre i dva od zlatnih snova sanjanih uoči šampionata.

Prošla je kao i Bogdan Bogdanović u poslednjem jurišu na koš Litvanaca, kada je u reketu izgubio korak i pao, kao i naša reprezentacija u polufinalnom duelu šampionata u Lilu – 64:67. Ostaje još jedna utakmica, nedeljna za bronzanu medalju (14.00), koju će odigrati protiv domaćina Francuske, jedine ekipe koja možda oseća veće razočarenje od srpske. Nestrpljenje o kojem je selektor Đorđević već “napisao roman”, sputavalo je “orlove” većim delom prvog poluvremena. Hteli su sve i hteli su odmah, ali je protivnik bio granitno čvrst u odbrani, toliko da je neprekidno koračao ivicom faula, često je i prelazio. Teodosić je bio glavna meta litvanske ofanzivne defanzive, kojoj je izmicao koristeći čistu košarkašku inteligenciju, osećajem koji se ne može steći ni stogodišnjim treningom. Srpski napad od totalne bezidejnosti spasavao je samo još Bjelica, više kreiranjem nego igrom za svoje poene. Međutim, dve lampe nisu mogle da osvetle ponor u koji je naš tim tonuo do 13. minuta. Izgledalo je da će minus od 11 poena brzo narasti do nivoa koji ledi nadu, kada su Đorđevićevi momci učinili jedino što su mogli u nemogućnosti da razviju niti svoje igre koje su ih dovele na vrh liste najefikasnijih reprezentacija na Evrobasketu. Počeli su da igraju odbranu…

Zatvorena je vazdušna linija “pik end rola” sa Valančijunasom, zatvorene su i pukotine kroz koje su se provlačili Mačijulis, Kuzminskas i Kalnietis. Odbrana je olakšala porođajne muke našeg napada, pružila priliku Raduljici i Bogdanoviću da dobiju koji centimetar prostora i pokažu da su Litvanci i te kako ranjivi. Međutim, bila je to pokazna vežba i za selektora Kazlauskasa kako da vrati svoju ekipu na poziciju iz prvog poluvremena. Prionuli su njegovi igrači na popravku oštećenog odbrambenog bedema, koji je odolevao skoro pet minuta u trećoj četvrtini i krunio sigurnost srpskih reprezentativaca, koji su mogli da opipaju opasnost od gubitka olimpijskog cilja i zlatnih snova. Taj psihološki teg koji su pokupili sa srebrnom medaljom na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu u Španiji vukao ih je ka porazu u utakmici generaciji, kako je Teodosić hrabro rekao za polufinalni meč sa Litvancima. Samo je hrabrost i mogla da izvuče kapitena i njegove saigrače iz teške situacije. Staloženost su ostavili izvan stadiona u Lilu, a bez nje ni hrabrost nije bila da se načini poslednji korak do Olimpijskih igara u Riju. O zlatu ćemo pričati nekom drugom prilikom…

Jedan je Vladimir Putin Navijačko zagrevanje za polufinalni duel Srbije i Litvanije počelo je dva sata pre utakmice. Veće grupe naših i litvanskih pristalica slagale su konzerve piva na istu gomilu, a kada je narasla krenulo je takmičenje “licem u lice”. Ne znamo šta su skandirali Litvanci, ali su Srbi najviše isprovocirali svoje rivale pominjanjem ruskog predsednika u navijačkom prepevu – jedan je Vladimir Putin. Litvanci su se na trenutak utišali, a zatim uzvratili poskakivanjem i nama nerazumljivim parolama. Starija srpska navijačka ekipa iz pozadine je skandirala “dajte Špance da se igramo”, pošto je prežalila Litvance pre nego što je polufinale i počelo.

I.R.