Predsednik SAD Barak Obama zakazao je vanredni sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost „radi pronalaženja odgovora na rusko vojno prisustvo u Siriji bez presedana”. Istovremeno, uticajni američki senator Lindsi Grem, inače član Komiteta za odbranu, zatražio je pooštravanje američkih sankcija prema Rusiji zbog zbivanja u Siriji rekavši: „Rusi su opalili šamar Obami i Keriju.

Rusi su učinili Asada jačim, a to znači da se rat u Siriji nikada neće završiti. Rusi moraju da dobiju uzvratni udarac, jer je zbog njihovih poteza bezbednost SAD oslabila”. Portparol Stejt departmenta Džon Kirbi upozorava Moskvu „da borba protiv Islamske države ne može biti u funkciji pomoći sirijskom predsedniku Bašaru Asadu i da je pružanje vojne pomoći njemu nespojivo s onim što mi smatramo najboljim putem za Siriju”. Uz optužbe zapadnih, pre svega američkih, medija da Rusi užurbano prebacuju u Siriju radi pomoći Asadovoj armiji nove količine modernog naoružanja, borbene avione „mig-31” i „su-25”, kao i PVO sistema „pancir-S1”, i da Rusi u Siriji više nisu savetnici, već da Rusi sada rukovode ratom u Siriji, sukob u toj zemlji ulazi u novu fazu, koja pokazuje da SAD, pa i Zapad, očito nisu svesni kraja unipolarnog sveta. Jer, šta znači formulacija senatora Grema „da je zbog ruskog vojnog prisustva u Siriji bezbednost SAD oslabila”? Kakve veze ima bezbednost SAD s Rusima u Siriji? To je, zapravo, isto shvatanje sveta kao kada je Vašington 1999. godine proglasio da na Kosovu postoje vitalni bezbednosni interesi SAD. Recimo, u Suvoj Reci, ili Gnjilanu, i Podujevu postoje vitalni bezbednosni intersi SAD. Pa smo zbog tih vitalnih interesa mi bombardovani. Što sada ne pokušaju da bombarduju Rusiju zbog vitalnih američkih interesa? Ali ne, bombarduju se samo vojno nemoćne zemlje.

Rat u Siriji svakodnevno pokazuje političko farisejstvo Zapada. „Vašington post” je nedavno objavio da CIA i američka Združena komanda za specijalne operacije već duže napadaju Asadovu armiju pomoću naoružanih dronova. Pre tri dana usledilo je bombardovanje snaga sirijske armije kod Karnasa, u predgrađu grada Hame. Damask smatra da su to uradili američki dronovi, američki mediji tvrde kako su se pripadnici Islamske države dokopali aviona „mig-21” u vazduhoplovnoj bazi Abu ed Duhur kod grada Idliba, koju su prethodno zauzeli. Damask ne spori da je taj aerodrom zauzet, ali tvrdi da su „migovi 21” s te lokacije odavno premešteni, budući je aerodrom mesecima bio pod opsadom. Logičnije je objašnjenje Damaska, jer su „migovi 21” iz sastava sirijskog vazduhoplovstva u takvom stanju da je pitanje mogu li i da rulaju pistom. Osim toga, objašnjenje zapadnih medija da pripadnici Islamske države pilotiraju tim avionima više je nego šaljivo. Nije „mig-21” „tojota” pikap s mitraljezom. Možda Islamska država uskoro dobije i svoje nosače aviona? Ili ih već ima? Samo pod drugom zastavom? Zašto Vašington smatra „da borba protiv Islamske države ne može biti u funkciji pomoći sirijskom predsedniku Bašaru Asadu”? Da li se sirijska armija bori protiv Islamske države? Bori se. Ili SAD i Zapad smatraju da se iza fasade borbe protiv Islamske države najlakše ruši režim u Damasku? Moskva je to očito prozrela i ne dozvoljava da se ponovi libijska prevara. Moskva je odlučila da ona pomogne borbu protiv Islamske države. Šta je tu sporno? Za Zapad je sporno to što će Rusija pomoći armiji Bašara Asada, koja se bori protiv Islamske države i naoružane opozicije. Zapad finansijski i vojno pomaže sirijsku opoziciju koja se tuče s Asadovim snagama. Zapad bombarduje snage Islamske države, navodno je do sada izvršeno oko 6.000 naleta avijacije u operaciji bombardovanja. Smešna brojka, jer na SR Jugoslaviju je NATO 1999. dnevno slao po 1.200 aviona. Zapad tvrdi da pripadnike Islamske države bombarduje već skoro godinu dana. To je ukupni intenzitet od pet dana bombardovanje SR Jugoslavije 1999. I misle da će Rusi sve to „progutati”. A ovo nije 1999. godina. I pri svemu tome Amerikanci bez dozvole vlade u Damasku i bez odluke Saveta bezbednosti UN svakodnevno lete i bombarduju u Siriji praktično sve što žele. Bez ičije dozvole i upozorenja. Pa su sada zabrinuti što je Moskva odlučila da malo pojača svoju vojnu prisutnost u Siriji. Pa je senator Grem, zapravo, u pravu: bezbednost SAD je zbog ruske vojne pomoći Siriji sada oslabila. Pošto raketni sistemi PVO koje su Rusi dali Sirijcima mogu da obore američke dronove. Koji bombarduju sirijsku armiju. Koja se bori protiv Islamske države. Protiv koje se bore i američki dronovi? A onako, usput, i protiv Bašara Asada. Kakvo licemerje…

Dakle, ruski desantno-transportni vojni brodovi dopremili su u luke Tartus i Latakiju vojnu pomoć Siriji. Na vojne aerodrome su navodno stigli i ruski borbeni avioni „mig-31” i „su-25”, kao i PVO sistem „pancir-S1”, odnosno SA-22. Raketni PVO sistem „pancir-S1” Sirija odavno ima i to nije nikakva medijska novost. Baš kao što Damask već duže raspolaže i PVO sistemom „buk”. Avioni „mig-31” i „su-25” su novost na sirijskom nebu. Sa četiri umrežena aviona „mig-31” ostvaruje se radarska kontrola kao da imate „avaks”, avioni „mig-31” odličnu su u borbi protiv niskoletećih ciljeva, a to su pre svega krstareće rakete i dronovi. Aparati „su-25” imaju ulogu jurišnika na kopnene ciljeve, pa će biti upotrebljeni za uništavanje snaga Islamske države. Naravno, i protiv snaga naoružane sirijske opozicije. Verovatno će u borbu ući u rejonu puta Homs–Latakija, koji snage pokreta Džejiš al Fatah već danima pokušavaju da preseku i tako odvoje Damask od primorja. Ruska ratna mornarica otpočela je velike manevre i bojeva gađanja ispred obala Sirije, upravo u visini luke Tartus. Sirijska partija šaha se nastavlja… Kada američki predsednik Obama optužuje sirijskog predsednika Asada „da je on izazvao konflikt između sunita i šiita”, onda bi Bela kuća trebalo da se zapita kakvu dvostruku igru u sirijskom ratu vode Turska, Saudijska Arabija i Katar. Da li te zemlje pomažu pokret Džejiš al Fatah, ogranak Al Kaide? Jer, bez obzira na način vladanja Bašara el Asada u Siriji, on sigurno nije izazvao bilo kakav konflikt između sunita i šiita. Sirija je poslednja socijalistička arapska zemlja, Sirija je sekularna država, a suniti, šiiti i hrišćani živeli su u verski tolerantnom okruženju. Ko je makar jednom bio u Siriji mogao je u to da se uveri.

I.R.