Ko bi rekao da ovi lekovi mogu tako da naškode ljudima, ali iza svega se krije i dobra propaganda sa ciljem da se smanji oderedjeni broj stanovnika na zemljinoj kugli. To nisu samo teorije zavere, nego podaci, kao i statistika, koja to veoma dobro dokazuje. Krenimo od ovih lekova . . . Nekontrolisana upotreba "brufena", "paracetamola", "aspirina", "flugalina" može izazvati krvarenje u sluzokoži želuca i creva, a svaka peta osoba dobije čir!

U Srbiji godišnje umre oko 1.100 ljudi zbog neracionalne upotrebe lekova, što je, gotovo isti broj onih koji stradaju i u saobraćajnim nesrećama. Stručnjaci upozoravaju da preterana upotreba medikamenata, može imati fatalne posledice, a do njih mogu dovesti i lekovi koji su u širokoj upotrebi – protiv bolova ili za obaranje temperature.

Najčešće neželjene efekte, upozoravaju stručnjaci, izazivaju pojedini preparati iz grupe nesteroidnih antizapaljenskih (NSAIL), koji se piju i mnogo i često jer imaju široko terapijsko delovanje. “Aspirin“, “brufen“, “flugalin”, “voltaren”, “paracetamol” i njima slični, uzimaju se i zbog bolova, temperature, mijalgija, bolne menstruacije, glavobolja.

– Dokazano je da kod svih pacijenata koji dugo i redovno upotrebljavaju NSAIL dolazi do nastanka krvarenja u sluzokoži želuca i creva. Kod 50 odsto se stvaraju male ranice (erozije), a kod svakog petog nastane čir – upozorava za Novosti profesor dr Nikola Milinić, redovni profesor Medicinskog fakulteta, načelnik Odeljenja za gastroenterologiju i hepatologiju Kliničko-bolničkog centra “Bežanijska kosa“. Lekovi iz grupe NSAIL mogu da odagnaju bol, smire upalu, smanje groznicu, ali i da izazovu krvarenja opasna po život. Ovi lekovi su relativno bezbedni, ali široka upotreba čini da je broj neželjenih reakcija veliki. Milinić precizira da su posledice korišćenja NSAIL smanjenje zapaljenja, bola i telesne temperature, ali i smanjenje zaštitne sposobnosti želuca i creva i koagulacione sposobnosti trombocita. I najmanje doze nekih lekova protiv bolova mogu da izazovu ozbiljne neželjene efekte, a sa povećanjem doze raste i rizik.

Najrizičnija grupa su pacijenti od 65 do 80 godina, koji već imaju neku hroničnu bolest i imaju najviše potrebe za uzimanjem ovih lekova. – Koronarna i cerebrovaskularna bolest, i opstruktivne bolesti arterija zajedno čine vodeći uzrok smrtnosti u svetu, a primarna i sekundarna prevencija ovih oboljenja zahteva upotrebu antiagregacione terapije, i ovi lekovi su među najpropisivanijim na svetu. I ovi lekovi, kao na primer “klopidogrel” nose rizik za pojavu oštećenja organa za varenje. Kada se uzme monoterapija relativni rizik za krvarenje je dva puta veći, a kada se “klopidogrel” i “aspirin” uzimaju zajedno sinergistički uvećavaju rizik za dva do tri puta u odnosu na monoterapiju. Dakle, dva antiagregaciona leka uzeta zajedno veoma malo smanjuju rizik kardiovaskularnog događaja, ali značajno povećavaju rizik za krvarenje – ističe Milinić.