Deluje kao senzacija, da postoje tako dugovečni ljudi a da pored toga izgledaju duplo mladje? Da li se tajna krije u ishrani, možda vazduhu ili kretanju po zdravim teritorijama, za sada je to velika tajna koju kriju neki naročiti narodi sa izuzetno starim i drevnim poreklom kao što su Hunzi. U njihove tajne su pokušali da prodru lekari iz Škotske i Francuske.

Njihovo mesto stanovanja nazivaju oazom mladosti, a ovo su sve navike koje deluju kao eliksir mladosti i zdravlja!

Hunzi su stari narodi, smešteni na samoj granici Pakistana i Indije, a poznati su po tome što njihov životni vek traje 110-120 godina, pa je njihovo mesto stanovanja poznatiji kao oaza mladosti.

Skoro nikada nisu bolesni, a zahvaljujući genima uvek izgledaju mladoliko. Oni su pravi primer danačin života, približan idealnom, zaista postoji. Hunzi se kupaju u ledenoj vodi, čak i na temperaturi od 15 stepeni ispod nule, a i sa 65 godina rađaju decu. Leti jedu sirovo voće i povrće, a tokom zime konzumiraju suve kajsije, proklijale žitarice i ovčji sir. Postoji period kada Hunzi ništa ne jedu, a on je poznat kao "gladno proleće".Naziv je dobio po tome što je voće tada još uvek nezrelo, i tada piju isključivo sok od suve kajsije. Perod traje od 2 do 4 meseca, a u njihovoj istoriji se strogo poštuje kao vrlo uzdignut kult.

Proteine unose u najmanjim količinama, a dnevno unesu u proseku 1.933 kalorije, od kojih je 50 g proteina, 36 g masti i 365 g ugljenih hidrata. Iz iskustva mnogih stranaca pridošlica, koji su se preselili u dolinu reke Hunze, zaključili su da je glavni faktor dugovečnog života zdrava ishrana. Eksperiment kao dokaz Škotski lekar Mek Herison je, po povratku u Englesku, izveo eksperiment na velikom broju životinja. Jedna grupa se hranila normalnom hranom londonske radničke porodice, koja je podrazumevala beli hleb, haringe, rafinisani šećer, konzervisanu hranu i kuvano povrće. Kao rezultat takve ishrane, kod životinja su se pojavile različite ljudske bolesti. Druga grupa životinja se hranila hranom Hunza i ostala je savršeno zdrava.Jedan kineski magazin je 1984. godine opisao vrlo interesantan događaj. Jedan od Hunza, po imenu Said Adbul Mobuda, zbunio je sve radnike emigracione službe na londonskom aerodromu Hitrou, kada je pokazao svoj pasoš. On je bio rođen 1832. godine i imao je 160 godina. Smatrao se štićenikom u zemlji Hunza, a pamtio je događaje još iz 1850. godine.

Knjiga Hunza - ljudi koji ne znaju za bolest, autora R. Birčer, ističe osnovne karakteristike njihove ishrane, tvrdeći da su one ključne za zdrav život: Vegetarijanski vid ishrane - velika količina sirovih namirnica; u ishrani dominiraju voće i povrće, prirodni proizvodi, bez ikakve dodate hemije, namirnice koje se spremaju tako što se čuvaju svi njeni biološki vredni materijali, alkohol i slatkiši su na spisku namirnica koje retko kad unose, poštuju redovan period gladovanja

Na međunarodnom kongresu o kancerogenim oboljenjima u Parizu, obeleženog u avgustu 1977. godine, stručnjaci su objavili kako "po podacima geokancerologije (nauka za istraživanje raka u različitim regionima sveta), potpunoodsustvo raka javlja se samo kod naroda Hunza". Za njih je proći 100 do 200 kilometara dnevno, isto što i za nas prošetati oko kuće. Hunzima pentranje uz strmu planinu je čas posla, a silaze veseli i energični.Takođe, njihova konstantno nasmejana lica i dobro raspoloženje takođe doprinose njhovom boljem mentalnom i fizičkom zdravlju. I.R.