Poznati američki stručnjak za gojaznost tvrdi da su za višak kilograma krivi leptin i insulin, a ne preterani unos hrane. Postoji jasno definisan biološki mehanizam po kome hrana remeti rad određenih supstanci. Po ovoj teoriji je u poslednjih nekoliko godina u Americi postao poznat profesor dr Robert Lustig, pedijatar endokrinolog sa Univerziteta u Kaliforniji, inače stručnjak za gojaznost kod dece. Šta je suština njegove teorije? Dr Lustig tvrdi da gojaznost nije posledica preteranog uzimanja hrane i manjka fizičke aktivnosti, barem ne u većini slučajeva. On veruje da navike u ishrani, odnosno povećan unos hrane udružen sa nedostatkom vežbanja i kretanja, utiču na funkciju određenih hormona. A, usled poremećenog rada hormona, mi se zapravo, gojimo.

Po njemu, postoji jasno definisan biološki mehanizam po kome hrana koju jedemo remeti rad hormona, što nas tera da više jedemo i gojimo se. - Drugim rečima, ne debljamo se zbog toga što jedemo više, nego jedemo više zato što se gojimo - kaže dr Lustig. Za ove kontroverzne tvrdnje profesor ima i objašnjenje. On kaže da insulin i leptin igraju glavnu ulogu u nastanku gojaznosti.

Gojaznost je kompleksan poremećaj i naučnici se ne slažu po pitanju uzroka. Mada, došli su do zaključaka da hormoni značajno utiču na ovo stanje organizma. Ključnu ulogu ima hormon leptin. Ovaj hormon proizvode masne ćelije. On šalje signal mozgu da u telu imamo dovoljno energije i da nam hrana nije potrebna. Gojazne osobe, međutim, imaju mnogo masnih ćelija, a samim tim i mnogo leptina u krvotoku. Ali, problem je što leptin kod njih ne stiže da pošalje signal mozgu da je dosta jela. Kada su skladišta puna masti, svaki višak masti izazvaće porast nivoa leptina, što je signal mozgu da: zaustavi osećaj gladi, zaustavi naknadno skladištenje masti i započne njihovo sagorevanje. Drugim rečima, nizak nivo leptina predstavlja signal za glad, a visok nivo signal sitosti. Organizam postaje otporan na leptin stalnim preteranim izlaganjem visokim nivoima ovog hormona tokom vremena. Sa unosom hrane dolazi do porasta nivoa leptina i njegove biološke aktivnosti - smanjenja apetita, međutim, samo do izvesne granice. Dalji unos hrane deluje štetno na genotip, usled čega se razvija rezistencija na efekat leptina zbog čega centralni nervni sistem stalno registruje nestašicu hrane, osoba dalje deponuje energiju pa zato postaje gojazna. - Mozak zapravo "ne vidi" leptin. On ne prima informaciju da u telu ima dovoljno masnih naslaga i zbog toga misli da smo gladni. Ovo se zove rezistencija na leptin i smatra se da je vodeći razlog nastanka gojaznosti - objašnjava dr Lustig.

Drugi vodeći krivac za gojaznost je insulin. Insulin je hormon koji "naređuje" ćelijama da pokupe glukozu iz krvi. To je, takođe, najveći depo energije u telu. On navodi ćelije da čuvaju energiju, bilo da je u obliku glikogena ili masnoće. Prema mišljenju dr Lustiga, jedan od načina na koji insulin utiče na nastanak gojaznosti je taj što on blokira signal leptina u mozgu. Tako, ako postoji stalni porast nivoa insulina u krvi javiće se rezistencija na leptin. Visok nivo insulina sprečava signal koji šalje leptin - mozak ne prepoznaje da postoji dovoljno količine masti - mi mislimo da smo gladni. Međutim, insulin nije uvek loš hormon. On je neophodan za život, ali, kada je konstantno povišen, uzrokuje zdravstvene probleme. Šta tera insulin da stalno raste u krvi? Prema profesoru Lustigu, višak fruktoze iz dodatih šećera(ne one iz voća), razlog je insulinske rezistencije, a insulinska rezistencija vodi u hronično povišen nivo insulina. Ipak, izbacivanje dodatih šećera iz ishrane neće automatski uticati na smanjenje kilograma. Izbegavanje šećera je važna mera prevencije gojaznosti, ali nije toliko efikasna u lečenju. - Ako visok nivo insulina izaziva rezistenciju na leptin i povećanje telesne mase, onda je obrnuti proces moguć - tvrdi prof. Lustig. -Glavni stimulans za sekreciju insulina su ugljeni hidrati. Proteini, takođe, potpomažu otpuštanje insulina, ali su ugljeni hidrati glavni faktor. Mnoge studije pokazuju da smanjenje unosa ugljenih hidrata vodi do drastične redukcije insulina i automatski do smanjenja težine. - Kada ljudi ne jedu ili smanje ugljene hidrate, gube na težini. Bez brojanja kalorija. Kakav god da je u pitanju mehanizam, on deluje - kaže prof. Ludvig.

Osim leptina i insulina, koji se smatraju glavnim krivcima za nastanak gojaznosti, i drugi hormoni utiču na pojedine bolesti i stanja. Tačnije, određena hrana koju jedemo utiče na hormone, a njihov poremećaj izaziva mnogobrojne tegobe. Primera radi, ako se hranimo namirnicama koje su bogate mastima, kao što su punomasno mleko i mlečni proizvodi, podići ćemo i nivo estrogena. Ako možete da birate između svinjskog mesa, koje je uglavnom masno, i ribe, svakako izaberite ribu. Posebno se preporučuje morska riba, koja je bogata ribljim uljem, koje je veoma korisno za organizam. Na ovaj način će se smanjiti unos estrogena, čije povećanje utiče na rast mioma. Dalje, na hormon kortizol deluje kofein. Osim što reguliše stres, kortizol povećava i budnost. On deluje s kofeinom, pa treba pripaziti na vreme ispijanja kafe. Ljudi koji kafu piju između osam i devet sati ujutro, kada je kortizol najviši, razviju toleranciju na kofein, čime se smanjuje njegova efikasnost. Što je nivo kortizola veći, to je veći rizik od otpornosti na kofein. Kafa ne deluje, pa telo vrlo brzo traži dodatnu šoljicu ili snažniji napitak kako bi se razbudilo. To samo dodatno uzrokuje dodatnu nervozu i napetost. Osim hrane, na hormonsku neravnotežu, a samim tim i nastanak viška kilograma, utiču i drugi faktori poput kontraceptivnih pilula, stresa, trudnoće i porođaja. Zato bi, kažu stručnjaci, trebalo sveobuhvatno gledati na nastanak gojaznosti i uključiti sve faktore koji mogu da doprinesu ovoj bolesti.

ŠTA IZBACUJE HORMONE IZ RAVNOTEŽE * Meso. Porast estrogena - teško gubljenje kilograma - mekoća grudi - ciste na jajnicima * Šećer. Insulinska rezistencija - povećanje telesne težine - zavisnost od šećera * Voće. Povećan leptin. - neprestana glad - gojaznost * Kofein. Poremećen kortizol. - stres - manjak sna - glad * Žitarice. Smanjen rad tiroidne žlezde, insulinska rezistencija. - nadimanje - iscrpljenost - gubitak kose * Mleko. Neravnoteža hormona rasta. - zapušen nos - iritacije na koži - česti sinuzitisi * Toksini. Poremećena ravnoteža testosterona. - umor - bolni zglobovi - čest osećaj hladnoće

KAKO DA NA PRIRODAN NAČIN URAVNOTEŽITE HORMONE 1. Birajte zdravu hranu. Jedite dovoljno visokokvalitetnih proteina, korisnih masti i povrća. 2. Oprezno sa plastičnim pakovanjima. Određene vrste plastike sadrže hemikalije, kao što je BPA, koji remete rad hormona. 3. Spavajte dovoljno. Spavanje je od vitalnog značaja za ravnotežu hormona, održavanje normalne telesne težine i regulaciju šećera u krvi. 4. Oprezno sa suplementima. Uz savet lekara kao dopuna izbalansiranoj ishrani i kvalitetnom snu, možete da uzimate magnezijum, vitamin D, omega-3 masne kiseline... 5. Ograničite unos kofeina. Previše kofeina može da izazove poremećaje u endokrinom sistemu, posebno ako su uključeni i ostali stresori, toksini, pušenje, nervoza. 6. Pažljivo vežbajte. Ako imate problem sa hormonima štitaste žlezde, previše vežbanja može više da napravi štete nego koristi. Počnite sa laganim šetnjama, vožnjom biciklom, plivanjem, dok ne vidite kako organizam reaguje na to. I.R.