Neretko se dešava da na ulicama Beograda poneki prosjak ili "vidovnjak" zaustavi prolaznika i predvidi mu sudbinu. Medjutim, kada vam proricanje kaže ovako nešto, teško je ostati ravnodušan. U svakoj gužvi se čovek snadje, ne možda svi, ali jedan dobar broj ljudi da, kao niko ne veruje u sudbinu, a istina vreba iz sasvim drugog ugla, mnogi se plaše da je čuju, navodno bolje je da se nezna, mada . . .

Još jedan post-radni dan u glavnom gradu Srbije. Sve je naizgled isto, drugačije, staro, novo. Neka intuicija govori svoju drugu priču, kao da miriše nešto u vazduhu i to neobično, prisutna je strepnja sa mešavinom neke jeze koja je sve bliže, ali se nezna odakle dolazi?

Vraćam se s posla, i na putu do stana, na sred prepune Knez Mihailove ulice koja vrvi od gradjana koji nekuda nekontrolisano jure, prilazi mi oniža Romkinja, sa povezanom maramom oko glave, teškog hoda, pogrbljena.

Posežem se za novčanik po navici, dajem joj nešto novca i hoću da odem, medjutim, ona me zaustavlja rečima: - Čekaj. Daj mi dlan.

Ljudi se, naravno, šokiraju što i dalje tu stojim, ali, meni je zabavno, hajde da vidim šta me u životu čeka, uostalom nisam ni prva ni jedina koja je poželela da čuje tako nešto. Medjutim, umesto očekivanog "bićes srećna, imaćes dvoje dece . . ."čujem nešto zbog čega su mi se noge u sekundi odsekle.

-Umrećes ove nedelje. Sine, ne čeka te dug život. Uradi sve što imaš, pozdravi se sa svojima i okaj grehe. Stoji ti smrt, brza i ubrzo. Nećeš puno patiti. Nećeš doživeti ni muža, ni porod. Majka će te sahraniti, teško njoj.

Ceo život mi je bljesnuo pred očima - lice moje majke, mojih prijatelja, o budućnosti koju sam čekala. Zaledila sam se. Istrgla sam dlan iz njenih ruku i, kada sam došla do daha, krenula sam od nje. - Čekaj sine, čekaj da ti kažem . . . Odmahnula sam rukom i požurila uznemireno kući.

Koliko god da sam odbijala da verujem u to što mi je rekla, svako jutro sam se budila sa strahom da će mi se nešto desiti. Čekanje na smrt je toliko iscrpljujuće! Eto, sad vam ovo pišem dok čekam da me pozovu pa idem ili u Raj ili u Pakao. Šalim se, preživela sam. Nadam se da je i draga, vidovita Romkinja živa, takodje. E.C.