Čovek koji je dva puta klinički umro na po dva minuta, jednom u saobraćajnoj nesreći, a jednom od preterane doze lekova, odgovarao je medijima o svom iskustvu. Svest je nešto što ni nauka ni filozofija ne može da definiše i potrebno je da ljudsko biće to doživi i iskusi, tačnije da neko bude klinički mrtav neko vreme da bi mogao svetu da ispriča šta je zapravo video i osetio.

O senzaciji smrti... - Nisam imao pojma šta se dešava, sve je bilo crno... praznina. Opisao bih to kao kada dremate bez sna, kada se probudite imate osećaj da ste dugo spavali, a zapravo je prošlo samo 15 minuta. - Jedini razlog što uopšte znam da sam bio mrtav jeste jer su lekari bili u obavezi da podele tu informaciju sa mnom: "Bio si mrtav nekoliko minuta, samo da znaš", rekli su mi doktori. - Dakle, da mi lekari nisu rekli šta se desilo, ja bih bio ubeđen da sam samo uzeo pilule za spavanje.

Da li posle smrti postoji samo praznina ili je jednostavno sećanje prazno - Nije to baš tako jednostavna praznina. Više kao spavanje bez sna, ne probudite se odjednom i osetite kao da je vreme prosto skočilo unapred. Vi znate da ste spavali neko vreme. U isto vreme, ne možete jasno da se setite da ste išta iskusili.- Tako da je odgovor i da i ne. Iskusio sam nešto, a to nešto je zapravo ništa. O osećanju umiranja Prvi put je to bilo sekundu pre nesreće i jedina stvar u mom umu bila je: "Oh ne" - Drugi put nisam imao pojma. Bio sam u užasnim bolovima i odjednom je sve prestalo, nije bilo ničega, nije bilo života. Onda sam se probudio i ponovo sam osećao bol.

Da li su različiti uzroci smrti dali različita iskustva Oba iskustva su bila potpuno ista. Jedina razlika je u tome što se pre nesreće sećam sekunde pre, dok sam drugi put bio u neverovatnim bolovima pa i nisam bio baš svestan svog okruženja, ako razumete šta hoću da kažem.

O drugim izveštajima ljudi o iskustvima posle smrti... Mislim da su u drugim slučajevima njihovi umovi bili aktivni, a ono što su oni iskusili bila je samo jedna vrsta sna! O reakciji da je umro - Moja prva reakcija je bila: "Neverovatno, to je tako kul". Sada mogu da kažem prijateljima da sam bio mrtav i vratio sam se u život, ali većinu stvari je govorio morfijum iz mene. - Onda me je sustigla realnost i shvatio sam da sam zapravo sada mogao da budem mrtav, tek onda sam razumeo koliko je ozbiljna situacija bila. - Sada se sigurno manje plašim. Znam da je smrt ništa drugo do spavanje,kada umrete samo prestanete da postojite, nemate zbog čega da brinete.

O religiji i zagrobnom životu - Oduvek sam bio ateista, ali je postojao i deo mene koji se nadao da Bog postoji ili raj, ili nešto veće od nas. Mislim, ko od nas ne bi želeo da stvarno tamo negde postoji "Nebo"? - I dalje sam ateista, ali sada znam da ne postoji takva stvar kao Bog ili raj, barem ne za mene, jer koji Bog bi dozbolio da porodica i osoba prožive ovakvu traumu. - Verujem da je vaša vera, vaša vera. Jedino što možemo da podelimo je naše iskustvo i pustimo ljude da sami stvore svoje mišljenje, svi moraju da prestanu da primoravaju druge da misle kao i oni.

O životu posle smrti - Sve što želim da postignem u životu jeste da se zezam i da usrećim druge ljude i učinim njihove živote srećnijim. - Nikakvo lično dostignuče u životu mi neće značiti kada umrem. Mrtav sam, jedina stvar koja će živeti jeste moj uticaj na druge ljude koji su živi i nadam se da će taj uticaj biti pozitivan! Zaključak - Smrt je smrt. Kada jednom umrete, to je to, nema više! I.R.