Milana, devojka koja je radila nekoliko godina u pekarama, kaže da su one pune bubašvaba i pacova, a ukoliko se desi da sendvič koji je u pripremi ostavi na pet minuta, kada se vrati, on bude pun insekata koje pekari svojom rukom sklone. Svi vi koji volite doručke u pekarama i romantične večere po restoranima, nakon ovog teksta ćete dobro razmisliti da li ćete ponovo to uraditi. Naime, devojka po imenu Milena, bivša radnica pekare, ispričala je zastrašujuće priče iz kuhinja ovih objekata.

Ona i njen bivši dečko su radili kao kuvari u pekarama i restoranima po Beogradu i Pančevu, i u njima su zaticali veoma loše uslove, piše 24sata.rs. Prema njenim rečima, uopšte nije neobično da se na takvim mestima, gde se priprema hrana, ljudi bore sa bubašvabama i pacovima, ali i to da gazde ovakvih objekata ne brinu za higijenske uslove dok god im dobro ide prodaja. Milena je svoje iskustvo prenela studentima na beogradskom univerzitetu, koji su se bunili zbog loše hrane koja se nalazi u menzama. – Do sada sam ćutala, ali više ne mogu. Jednostavno moram da prokomentarišem nešto u vezi sa kritikom na račun menze. Jedan period svog života sam provela u pekarama, a moj bivši dečko je radio u restoranima kao kuvar – rekla je ona i istakla das u oboje pobegli glavom bez obira odatle.

Milena je poručila studentima da se bureci koji koštaju 100 dinara i pice od 120, koje kupujete u pekari, uglavnom proizvode u prostorijama po kojima bubašvabe hodaju u rojevima, a desi se da prođe i neki miš i pacov. – Radila sam u pekari u kojoj kad spremam sendvič uđe mušterija, zbog čega sam morala da ga ostavim na pet minuta, a kada se vratim, deset bubašvaba hoda po njemu – rekla je ona i dodala: – U toj situaciji bubašvabe rasteram rukom, završim sendvič i uvijem ga u celofan. Svaki hleb/kifla i dr. koje padne na put, uredno se vraća na policu, a pečurke koje se posipaju po pici se nikada ne peru. Ona je takođe radila i u četiri pekare u Pančevu, a samo su u jednoj bili pristojni uslovi za rad, i to samo zbog toga što su imali malu proizvodnju i nekoliko vreća brašna. Kako ona kaže, tamo gde ima puno brašna ima i bubašvaba i pacova, a dezinsekcija i deratizacija ne pomažu. – Uvek se setim jednog starijeg pekara iz Leskovca kada je pričao kako je ujutru zatekao pacova kako hoda po testu ko čovek. Kada sam ga pitala da li je svuda tako rekao je da je ista situacija na svim mestima gde je on radio, a bio je pred penziom – kazala je ona, pa nastavila:

– Mislila sam da je u restoranima bolje, posebno u Beogradu, ali nije. Moj dečko je radio u jednom eksluzivnom restoranu i sećam se kada sam ga zvala i kada je on sav rastrojen rekao da je seo da zapali cigaretu jer ga je mnogo uznemirio prizor tri pacova koja su odjednom protrčala kroz kuhinju. On je radio u još nekoliko restorana, od kojih je jedan bio sa tradicijom dugom 30 godina. Prema njenim rečima, on ju je od srca savetovao da nikada ne jede tamo jer se namirnice ne čuvaju kako treba, služe suhomesnate proizvode sa isteklim rokom itd. – Dakle, mislim da sam bila slikovita. Nisam radila u kuhinji studentske menze niti poznajem nekog ko jeste, ali taj moj bišvi je bio kratko na zameni u kuhinji “Dečja radost”, predškolske ustanove, i rekao je da je tamo sve po p.s.-u – istakla je Milana i nastavila: – E sad, kada odete u restoran i kuvam vam pripremi jelo za vas dvoje ili troje, naravno da će zataškati sve, spakovati porcelanski tanjir i uzeti vam 40 evra. Pomislite za koliko studenata se kuva u menzi, pa sledeći put kada naiđete na jabuku koja je prezrela ili trula iznutra, razmislite da li je racionalno očekivati da se to ne dešava. Takođe, kaže ona, prisetite se priče o sendviču i bubašvabi kad vam dođe da uđete u pekaru, uštedećete pare i popraviti liniju.

I.R.