Lin Lajon (41) ima hipotalamički hamartom, benigni tumor na mozgu. Zbog toga ima pet napada dnevno koji traju oko 30 minuta. Tokom njih ona ne može da kontroliše svoje postupke, pa ponekad skida svoju odeću gdegod da se nalazi. Zbog toga ne sme da se zaposli i povremeno nije sposobna da brine o svojoj deci. Lin kaže da joj ovaj redak poremećaj mozga „uništava život“. Tokom napada, koji traju po pola sata, ona gubi kontrolu nad svojim akcijama i ponekad počinje i da se skida do gole kože, bez obzira na vreme i mesto. Zato je u konstantnom strahu da će joj se to desiti u javnosti.

Iako je posmatračima ovo stanje zanimljivo, njoj nije nimalo smešno, jer zbog njega ne može da nađe posao i povremeno ne može da brine o svojoj deci.

Zato je ona unajmila negovateljicu da brine o njenoj deci za vreme napada, a jedini koji donosi novac u kuću je njen muž Dejvid (43), koji je prodavac obuće. Ona se ne skida svaki put kad doživi napada, ali se to dešava bar dva puta mesečno. - Nikad se ne sećam šta sam radila tokom napada – kao da mesečarim tokom njih, a nekoliko puta sam se baš obrukala. Jednom sam u prodavnici doživela napada i počela sam da se skidam. Kad sam došla sebi, bila sam samo u donjem vešu. To je sigurno delovalo smešno nekim ljudima, ali ovo stanje uništava moj život. Isto mi se desilo i jednom dok sam čekala taksi. Začudila sam se što niko nije pozvao policiju da me prijavi – priča ona.

Lin ima napade još od svoje četvrte godine. Doktori dugo nisu znali šta je u pitanju, a onda joj je u 29. godini dijagnostifikovan hipotalamički hamartom. Ovo stanje izaziva mali benigni tumor na mozgu koji prouzrokuje povremena napade tokom kojih pacijenti nisu svesni svojih postupaka. Hipotalamički hamartom pogađa jednu u milion osoba. Sa 17 godina Lin je imala operaciju tokom koje joj je uklonjen deo mozga zahvaćen tumorom. Ali operacija je samo pogoršala njeno stanje.

- Užasno je teško i opasno živeti na ovaj način. Jednom sam bila u autobusu tokom napada, a kada sam došla sebi, nisam imala pojma gde se nalazim. Osim toga, često je nemoguće da se obuzdam tokom napada. Jedno vreme sam čak i pelene nosila. Ne smem da izađem sa drugaricama uveče, jer se plašim da ću imati napad. Umrla bih od sramote kad bih se umokrila u kafiću ili kad bih počela da izvodim striptiz – priča ona. Osim toga, ona je i kod kuće imala nezgodne situacije. - Moja deca su morala veoma brzo da odrastu. Kada imam napad, obično počnem da se smejem, pa kada moj sin to vidi, zna o čemu se radi i snima me telefonom da bi mi pokazao šta sam radila. Teško mi je kad to gledam, jer se vidi da mi nije dobro. I teško mi je što to moja deca moraju da preživljavaju nekoliko puta dnevno. Moj muž je divan i pun razumevanja, ali moje stanje sigurno škodi i našem braku. On se sigurno oseća kao da živi sam sa troje dece. Ja se ne osećam kao normalna majka i žena – objašnjava Lin.

Njoj je zbog ovog stanja teško i da zadrži posao. Jedno vreme je radila u supermarketu, ali je napustila posao nakon jednog od svojih napada. - Nemam pojma šta se desilo, ali sam videla da su moje kolege bile uplašene nakon toga – kaže ona. Njeno stanje može da se leči, ali procedura kojom treba da se leči dostupna je samo u Americi i košta 95.000 dolara. - Očajnički želim da pobedim ovaj tumor. Volela bih da izađem sa decom u šetnju do parka bez straha. Sad apokušavam da sakupim novac za operaciju i nadam se da ću se jednog dana osloboditi napada – kaže Lin.

I.R.