Prema podacima šefa ruske Spoljne obaveštajne službe, u toku je špekulativni napad na rusku rublju zbog čega je krus rublje u odnosu na dolar pao za 50 odsto od početka godine. Rat novcem ima razorniji karakter od upotrebe teškog naoružanja. Generali finansijskog rata ne zasedaju u vojnim garnizonima, oni upravljaju finansijskim regulatorima kao što u Američke federalne rezerve (FED) i Evropska centralna banka i putem emisije novca određuju stanje stvari u najvećim investicionim grupama po veličini kapitala na planeti, dok njihovi „vojnici“, koji rade u korporacijama, prodaju i kupuju valutu po njihovom nalogu.

Ti ljudi u lokalu stvaraju nešto što se uobičajeno naziva kratkoročna i srednjoročna tendencija. Njihov uticaj ne treba precenjivati. Ali, zaključite sami: na dan 6. decembra dolar je koštao 53,10 rubalja, a evro - 65,71, a imajte u vidu da je 28. novembra dolar koštao 47,66, evro 59,62 rubalja.

Ovo je veoma impresivna dinamika. „Epopeja“ sa rubljom počinje u decembru 2013. godine, istovremeno sa radikalizacijom protesta u Kijevu. Tada je FED objavio o (delimičnom) ukidanju trećeg programa „kvantitativnog popuštanja“ QE3 (quantitative easing, QE) po 10 milijardi dolara za svaka dva meseca i tako prinudio investitore da iznose kapital iz zemalja u razvoju.

Na posledice nije trebalo dugo čekati: napad velikih razmera na rublju traje od poslednjeg dana januara 2014. godine, bukvalno – nekoliko dana pre stupanja Dženet Jelen na dužnost novog predsednika FED-a 3. februara. Da bi održala rublju na površini, Centralna banka Rusije (CB RF) samo 28. januara „izbacuje“ na tržište 1 milijardu dolara. Indikativno je da je upravo 28. januara ukrajinska vlada Nikolaja Azarova podnela ostavku. Nema tu nikakvih podudarnosti, to je briljantna računica.

Toga dana su američki finansijeri dali signal oligarsima u Kijevu: da se kotacije na ukrajinskom tržištu akcija podižu; indeks UX (zbirni pokazatelj za 10 najvećih ukrajinskih javnih kompanija) podigao se do 13:50 po lokalnom vremenu za 1,27 odsto do 875,48 poena; rastu vrednost hartijama Ukrsocbanke, Alčevskog metalurškog zavoda i „Rajfajzen banke aval“. Oligarsi objavljuju svoju lojalnost Vašingtonu - opozicija aktivira oružanu borbu u centru Kijeva koja predsednika Viktora Janukoviča primorava da 23. februara pobegne iz zemlje. Na tom fonu, takav raskol Ukrajine na neprijateljske frakcije postaje poluga čijim su se pokretanjem sukobi iz sajber prostora (u kom finansijske korporacije obavljaju transakcije) preneli na realno polje boja.

Osetivši (počev od leta ove godine) narastajući pritisak američke nafte iz škriljaca, zemlje OPEK otvoreno istupaju protiv Moskve i Vašingtona tako što 27. novembra u Beču održavaju kvote proizvodnje nafte na nivou od 30 miliona barela dnevno. Amerikanci su zadovoljni, špekulanti prebacuju novac na zapadnu obalu Atlantika, a ne u Aziju, dok se Rusima otežava zadatak ekonomskog preživljavanja. Možda će na predstojećem zasedanju CB Rusije 11. decembra regulator povećati kamatne stope na 364 bazna poena u naredna tri meseca. Monetarne intervencije ne daju željeni efekt. Samo je 3. decembra Banka Rusije na tržištu prodala 1,9 milijardi dolara - što je najveća intervencija od 30. oktobra. Predsednica CB Elvira Nabiulina još je u novembru za televiziju „Rusija 24″ izjavila da intervencije ne mogu odlučno da promene međunarodnu konjunkturu na monetarnom tržištu: „Fikrisranje kursa rublje predstavlja nerazumno trošenje zlatno-deviznih rezervi“. Podsećamo da je 10. novembra CB RF ukinula regularne intervencije i fiksnu bivalutnu monetarnu korpu i praktički prešla na plivajući kurs rublje. Nabiulina je priznala da su rezerve (više od 400 milijardi dolara) potrebne radi zaštite nacionalne valute od špekulativnih napada. Prema rečima Nabiuline, ako ih budemo nerazumno trošili i pokušavali da igramo „protiv fundamentalnih tržišnih tendencija“, onda će se zlatno-devizne rezerve smanjivati. Ovu logiku je teško osporiti.

FED raspolaže moćnim instrumentom – dolar je i dalje globalno platno sredstvo koje ostale nacionalne valute pretvara u svoje derivate. Rublja je valuta koja je faktički vezana za cenu nafte, što znači da sva naša privreda zavisi od dolara pomoću koga se trguje tom sirovinom. Tu vam je i sva kontroverza. Federalne rezerve koje baznu kamatnu stopu održavaju na nivou 0-0,25 odsto (počev od decembra 2008. g.), uspele su da podrže „revoluciju škriljaca“ u Americi, povećavajući kreditnu sposobnost finansijskog sektora. Treći program kvantitativnog popuštanja koji je aktiviran u septembru 2012. godine, izbacivao je na svetsko tržište svakog meseca po 85 milijardi dolara što je tržištima u razvoju omogućavalo likvidnost, koja je opet sa svoje strane, održavala visoke cene nafte. Međutim, od decembra 2013. godine, kada je FED postepeno ukidao QE3, rublja i sve ostale valute zemalja u razvoju, prema tvrdnji stručnjaka O. Gladunova, postaju žrtve monetarne politike američkog FED-a: „Novac je postalo jednostavnije uložiti u SAD, jer će se na američkim akcijama moći dobro zaraditi“. Sličnog je mišljenja ima i rukovodilac monetarno-finansijske uprave „Sitibanke“ D. Koršilov: „Rublja će zajedno sa drugim valutama zemalja u razvoju padati zbog odliva investicija u razvijene privrede“.

Rusija vidi pretnju i ocenjuje je celovito. Direktor Spoljne obaveštajne službe RF Mihail Fradkov stvari naziva njihovima pravim imenima: „SAD i njihovi saveznici nameravaju da smene predsednika Rusije Vladimira Putina i rukovodstvo zemlje zbog čega koriste ne samo sankcije: oni su organizovali i kordinisani napad na našu nacionalnu valutu i izazvali pad cena nafte“. Prema podacima šefa ruske Spoljne obaveštajne službe, u toku je „špekulativni napad na rusku rublju zbog čega je krus rublje u odnosu na dolar pao za 50 odsto od početka godine, a organizovale suga zapadne finansijske institucije, kao i investicioni fondovi preko svojih agenata i finansijskih posrednika“. Fradkov je uveren da su „špekulatni, uključujući i one iz SAD krivci za pad svetskih cena nafte“. Ovakav zaključak ne izaziva nikakvu sumnju. Amerika se sprema za odlučni napad koji može da podrije unutarpolitičku stabilnost u Rusiji i okrene trendove na svetskom tržištu nafte u korist SAD. Sve će početi upravo u momentu kada FED poveća eskontnu kamatnu stopu. A to se može desiti u proleće 2015. godine ili na leto. I.R.