Nije potpisan nikakav sporazum o tome, prećutno su prihvaćena nova pravila koja će omogućiti bankama da prisvoje novac ulagača i penzionera na globalnom nivou, tvrdi Elen Braun. NJUJORK - Nedavno predložena bankarska pravila za slučaj nove svetske finansijke krize, razmatrana na nedavnom samitu G-20 u Australiji, omogućavaju bankama da urade dosad nezamislivo: da prosto prisvoje novac svojih klijenata i penzionera, kaže Elen Braun, borac za finansijske reforme.

"Nema sporazuma o tome, Kongres (SAD) se nije izjasnio. Barataju rečima tako da ne moraju da obelodane to što su uradili, ali u suštini su nam rekli da mi, vlade zemalja, više nemamo nadležnost nad našim velikim bankama. Reč je o oko 30 međunarodnih banaka. Dakle, moraćete da se spasavate, a to ćete moći samo ako uzmete novac vaših klijenata. A najveći sloj klijenata bilo koje banke su ulagači", kaže ona za portal USAWatchdog.com.

U suštini, ova nova pravila omogućiće bankama da uzmu novac od ulagača i penzionera na globalnom nivou, kaže ona. Sudeći prema njenim rečima, biće još gore. "Teorijski, zaštićeni smo osiguranjem depozita do 250.000 dolara u SAD i 100.000 evra u Evropi... Fond FDIC (Federalna korporacija za osiguranje depozita) je poslednji put kad sam proveravala imao 46 milijardi dolara koje su pokrivale depozit vredan 4,5 triliona dolara. Takođe, pet najvećih banaka u SAD izloženo je derivativnim finansijama vrednim 280 triliona dolara, a prema aktu o reformi bankrota iz 2005. godine, derivativne finansije imaju prednost. Dakle, one su izuzete iz novih pravila. Oni samo grabe zalog. Tako da, ako ste imali veliki krah derivativnih finansija zbog kojih su pali Dž.P. Morgan ili Banka Amerike, nema šanse da ostane zalog za FDIC ili osigurane ulagače. Tu spadaju i državne i lokalne vlasti. Svi oni stavljaju novac u ove velike banke. Jeste da nas FDIC štiti, ali FDIC neće imati dovoljno novca... A time se legalizuje put da ovih 30 velikih banaka prosto uzmu naš novac u slučaju da postanu nesolventne. Previše su velike da bi propale. Navodno je trebalo da se izbegne mogućnost da naveće propadnu, ali zapravo su samo institucionalizovane največe. One neće propasti. Umesto toga, uzeće naš novac", kaže ona.

Jedan aspekt buduće finansijske nesreće odnosi se na više stotina triliona dolara u nepodržanim derivativnim finansijama. Braunova tvrdi: "Ako pukne mehur derivativnih finansija, niko ne zna šta će se dogoditi, a očigledno je da mora da pukne. Ne može prosto da nastavi da raste. U zavisnosti od izvora koji imate, videćete da neki kažu da je reč o cifri do dva kvadriliona (milion triliona) dolara. To je virtuelan novac i ne može tako da se nastavi."

Kad se finansijski krah dogodi, i ne pokušavajte da pristupite svom novcu. "Banke će vam reći - pa, nemamo ga", nastavlja Braunova. "Sav novac ide ide na jedno mesto jer je bankarski zakon Glas-Stigal ukinut. Dozvoljeno im je da se s tim novcem kockaju, a to će i uraditi." Elen Braun kaže da misli da je Banka Amerike najranjivija zbog investicione banke "Meril Linč".

"Svi su zabrinuti i sklapaju veoma riskantne ugovore. Mislim da poseduju preko 50 triliona dolara u derivativnim finansijama i preko trilion dolara u depozitima", navodi ona i dodaje da, prema zakonu Dod-Frenk, narod više neće biti odgovoran za kolaps velikih banaka. "Nije jasno ni da li će FDIC moći da pozajmi novac iz Riznice, ali čak i da uspe - ko će da vrati novac? Da kažemo da su pozajmili trilion dolara. Ko će da ga vrati? Bankrotiraće sve manje banke koje moraju da doprinesu toj premiji", predviđa ona i zaključuje da će male banke propasti. "Na kraju će ostati pet velikih banaka, a sve ostale će bankrotirati“. Čujte lično Elen Braun, s kojom je razgovarao Greg Hanter, osnivač portala USAWatchdog.com.

I.R.