Ovaj svet vodi grupa zaverenika pod nazivom Savet Iluminata, koju čine veoma bogati ljudi, plemićke porodice, bankari i industrijalisti iz 19. i 20. veka, rekao je Lazar. On je otkrio tajne članova porodice Buš, Kolina L. Pauela, ali i drugih istaknutih Amerikanaca, zatim da je nadmudrio FBI i Tajne službe, osujetivši njihove napore da otkriju i njegovu nacionalnost, a kamoli identitet.

Međutim, ranije ove godine, nedostižni onlajn kriminalac, poznat kao Gučifer, izgubio je svoju staloženost i počeo da paniči. Razbio je svoj hard disk i mobilni telefon sekirom u osećaju da su mu za petama i da samo što nisu došli po njega.

Ova akcija predostrožnog uništenja u njegovom domu u rumunskom regionu Transilvaniji, nije mu pomogla mnogo – pogotovo zato što su u blatu ostali komadići kao dokaz o njegovom činu. Dve nedelje kasnije, 22. januara, globalni lov na slavnog i misterioznog hakera, koji je prvo otkrio autoportrete Džordža V. Buša i pokrao silne lične imejlove političara, vojnih lica i poznatih ličnosti, završio se jutarnjom racijom njegovog doma.

"Očekivao sam ih, ali to je ipak bio ogroman šok za mene“, rekao je haker, koji sada služi kaznu od sedam godina. On je u svom intervjuu rekao: "Teško je biti haker, a još teže obrisati tragove“. Međutim, njegov dvogodišnji teror kroz imejlove bogatih i moćnih Amerikanaca pokazao je kako je lako napraviti haos na internetu, čak i sa ograničenim veštinama, a da se, bar na kratko, eskivira zakon. Ispostavilo se da se haker koji se potpisivao kao Gučifer – pseudonim koji je nastao kao kombinacija „stila Gučija i svetla Lucifera“ – zapravo zove Marsel-Lehel Lazar i da je u pitanju besposleni četrdesettrogodišnji bivši vozač taksija. Nije imao skupu opremu, samo stari NEC kompjuter i Samsung mobilni telefon, sve što je znao naučio je sa interneta.

Viorel Badea, rumunski tužilac koji je vodio slučaj, izrazio je zaprepašćenje zbog činjenice da je Lazar uspeo da učini tako puno sa tako malo opreme. „On u stvari nije bio haker već samo pametan čovek sa puno strpljenja i upornosti“, rekao je tužilac Badea. Umesto da pozajmljuje imejl naloge svojih žrtava putem kompjuterskih crva i drugih alata za hakovanje, tužilac je rekao da je Lazar pecao internetom tražeći informacije o svojim metama, a zatim je prosto pogađao odgovore na sigurnosna pitanja. "On je jedan siroti Rumun koji je želeo da postane slavan“, rekao je tužilac. Bilo je potrebno šest meseci kako bi Lazar pogodio odgovore i ostvario pristup imejlovima Korine Kretu, četrdesetsedmogodišnje rumunske političarke, koja je slala svoje slike u bikiniju i flertujuće poruke Pauelu, bivšem sekretaru SAD. Pauel, koji je porekao da je imao aferu sa gospođom Kretu, zamolio ju je da obriše sve njihove poruke kada je otkrio da mu je imejl nalog hakovan. Lazar, koji je polu-Mađar, priznao je da se oslanjao uglavnom na pogađanje. Rekao je da nije prošao nikakav kurs za kompjutere, mada je radio dve nedelje u fabrici kompjutera. Kako bi pokrio svoje tragove, većinu svojih racija vršio je preko proksi servera u Rusiji. On je pomislio da će tako prikriti tragove koji vode ka Rumuniji, gde već ima krivični dosije. On se 2011. uhakovao u imejl naloge rumunskih starleta i drugih slavnih ličnosti pod imenom Mikul Fum iliti Mali dim. Lazar je bio toliko samouveren u svoju sposobnost da izbegne detekciju da je, krajem prošle godine, počeo da se hvali o svojim podvizima na američkom veb sajtu The Smoking Gun, gde je 6. januara objavljen prkosni imejl napisan lošim engleskim od tada neidentifikovanog Gučifera u kojem on insistira da nije uopšte zabrinut.

Lazar je bio u šoku kada je, dan kasnije, Džordž Major, šef rumunske obaveštajne agencije objavio da će vlasti uskoro uhvatiti američkog najtraženijeg hakera, što je značilo da znaju da je u Rumuniji. On je u panici iskoristio vreme da uništi dokaze o svom hakovanju uništivši kompjuter i mobilni telefon sekirom u svom dvorištu u selu Sambateni, oko 15 kilometara od Arada, gde se sada nalazi u zatvoru. „Znao sam da dolaze po mene, osetio sam to i osetio sam da gubim kontrolu nad situacijom“, priseća se on. Zapravo, vlasti još uvek nisu imale pojma ko je Gučifer. Major je rekao da u trenutku kada je davao izjavu nisu čak znali ni da je Gučifer Rumun. Ipak, posumnjali su da jeste, kada je u septembru Gučifer hakovao lični imejl nalog Majora, šefa bezbednosti, šaljući zatim poruke na rumunskom jeziku Rumunskoj obaveštajnoj službi. Major je odmah naredio pokretanje istrage. „Bilo je jasno da je hakovao moj nalog“, rekao je gospodin Major. „Hteo je nešto da dokaže, a ja sam to uzeo za ozbiljno“. Uz pomoć američkih istražitelja, koji su mesecima lovili Gučifera, Rumuni su ubrzo pronašli Lazara koji je ostavio trapav set tragova. "Napravio je mnogo grešaka“, rekao je tužilac Badea. Lazar je rekao da bi bolje zataškao svoje tragove da je imao više novca – recimo, za moćniji kompjuter. "Naravno, mogao sam ukrasti novac od njih“, rekao je. „Ali nisam, niti jedan dolar“. Američka optužnica protiv Lazara u Virdžiniji u junu optužila ga je za pokušaj iznude „novca i vlasništva lažnim prevarama, pretvaranjima i obećanjima“ od američkih žrtava, iako su rumunski istraživači rekli da ne postoje dokazi o ucenjivanju.

Rumunski zvaničnici kažu da SAD nisu pitale Rumuniju za izručenje gospodina Lazara, ali su poslale istraživače kako bi saznali kako je uspeo da napadne tako bogate Amerikance. Pre nego što je pristao da odgovori na pitanja The New York Times-a, pročitao je dugu pisanu izjavu u kojoj je objasnio svrhu svog hakovanja. U ovoj izjavi, punoj teorija zavere o napadu 11. septembra, smrti princeze Dajane 1997. godine i planovima za nuklearni napad u Čikagu 2015. godine, pisalo je: „Ovaj svet vodi grupa zaverenika pod nazivom Savet Iluminata, koju čine veoma bogati ljudi, plemićke porodice, bankari i industrijalisti iz 19. i 20. veka“. Badea, rumunski tužilac, rugao se izmišljotini Lazara o tzv. Iluminatiima. Hakerski podvizi koji su doveli do njegove presude 2011. godine nisu uključivali „Iluminate, već samo slavne i lepe devojke“, rekao je tužilac. Lazar je porekao bilo kakav interes za javne ličnosti, tvrdeći da se usredsredio samo na ljude koje je hakovao kao Gučifer, a u koje spadaju glumica Marijel Hemingvej, autorka „Seks i grad“ Kendis Bušnel, urednica Tina Braun, komičar Stiv Martin, autorka Kiti Keli i mnogi drugi. Bez pristupa kompjuteru u zatvoru, on sada svoje fobije i teorije zavere zapisuje u beležnicama sa malim urednim rukopisom. „Znam, prekršio sam zakon, ali 7 godina u zatvoru maksimalne bezbednosti? Nisam ubica niti lopov“, rekao je on. „Ja sam radio ono što je trebalo uraditi“.