Dugi niz godina je vladalo uverenje da svoju dugovečnost i vitalnost duguju genima, međutim, najnovija istraživanja su pokazala da faktori iz okoline igraju znatno veću ulogu od onih nasleđenih, a jedna od najznačajnijih karakteristika za zdrav život je neprestani osmeh. Stanovnici doline Hunza koja se nalazi u Aziji, sve više privlače pažnju naučnika i istraživača jer prema navodima oni žive i do 120 godina, a da skoro i ne stare. Međutim, iako mnogi tvrde da je u pitanju mit, veliki broj istraživača se zaputilo u ovu dolinu kako bi se i sami uverili da je ovo stanovništvo veoma zdravo.

Pre nego što su se pripojili Pakistanu 1947. godine, ovaj narod je živeo u sklopu male autonomne himalajske kraljevine pod britanskom zastavom. Danas se nalazi na severu Pakistana na granici sa Kinom, okružena s jedne strane planinskim masivom Hindukuš, a s druge Karakorumom. Ima oko 87.000 stanovnika čija je većina muslimanske veroispovesti. Dugi niz godina je vladalo uverenje da svoju dugovečnost i vitalnost duguju genima, međutim, najnovija istraživanja su pokazala da faktori iz okoline igraju znatno veću ulogu od onih nasleđenih.

Naučnici su posebno istakli da su ishrana koja se temelji na namirnicama biljnog porekla, jednostavan način života i povećana fizička aktivnost glavni faktori koji utiču na njihovu dugovečnost. Iako se čini jednostavnim, u savremenom svetu i načinu života ovi faktori često izostaju. Poznati američki kardiolozi Pol Vajt i Edvard Tomi, posetilik su dolinu Hunza 1964. godine i svoja istraživanja su objavili u časopisu Amerikan Hart Žurnalist, a njihov članak je bio naslovljen sa “A brief survey of the heart of aged Hunzas” u kom su izneli rezultate ispitivanja koje su proveli na 25 ljudi starosti od 92 do 110 godina. Istaživanje je pokazalo da su svi ispitanici zdravi, da imaju normalan krvni pritisak, visinu holesterola i pravilan rad srca. Oni su zabeležili i to da narod doline Hunza ima vrlo jednostavan režim ishrane koji se temelji na voću, orašastim plodovima, mahunarkama i žitaricama. Takođe, imaju samo dva obroka dnevno, doručak i ručak, a večeru često izostavljaju.

Dakle, njih dvojica su potvrdili činjenice da stanovnici ove doline ne oboljevaju od raka, kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa, a još jedna interesantna činjenica vezana za ovaj narod je ta da oni ne pate od preranog starenja. Kada je ishrana u pitanju, najviše jedu proso, ječam, pšenicu, heljdu i voće, dok povrće termički obrađuju. Ne koriste šećer, veoma retko konzumiraju mleko i jaja, a iako nisu vegeterijanci, konzumiranje namirnica životinjskog porekla je veoma ograničena, jedu je isključivo za praznike i to pretežno piletinu. Uz ovakvu ishranu, presudan značaj je i u fizičkoj aktivnosti. Zbog karakterističnog geografskog područja na kom se nalaze, primorani su da svakodnevno pešače i po 20 kilometara dnevno, a navikli su i na teške poljoprivredne poslove.

Naravno, ni oni nisu pošteđeni od svih bolesti. Najčešće obolevaju od bakterija ili virusa, poput malarije ili dizenterije, ali i pored toga, stanovnici doline Hunza važe za najzdravije na svetu. Međutim, sada se postavlja pitanje koliko će dugo opstati jer je zabeležena povećana potrošnja konzervisane hrane i proizvoda od belog šećera. Na kraju, još jedan veoma bitan faktor koji su naučnici otkrili da je ključan za dugovečan život stanovnika doline Hunza je smeh. Pogledajte video:

I.R.