Trgovinski rat između Moskve i Brisela (i SAD), koji se dodatno zaoštrava, doneće najveće finansijske probleme Rusiji i Evropskoj uniji, dok će trošak ili dobit trećih zemalja, biti relativno mali. Trgovinski rat između Moskve i Brisela, koji se danas dodatno zaoštrava, doneće najveće finansijske probleme Rusiji i Evropskoj uniji, dok će trošak ili dobit trećih zemalja, osim Amerike koja takođe uvodi sankcije Rusiji, biti relativno mali, tvrde sagovornici Tanjuga. Oni navode i da Srbija ne bi trebalo da bude naročito pogođena ovim sankcijama, a da će se prvi efekti uticaja osetiti ove zime. Ekonomisti međutim ne mogu sa sigurnošću da procene da li će ovaj sukob imati značajnije globalne posledice jer nije poznato koliko će da traje. Kako sada stvari stoje, globalnih posledica još uvek nema, jer je, kako dodaju, reč o usmerenim sankcijama, a ne o opštem embargu ili nekoj drugoj vrsti sveobuhvatnih sankcija. Ekonomista Vladimir Gligorov međutim ocenjuje za Tanjug da, ukoliko dođe do trajnih promena u trgovačkom režimu između EU i Rusije, što je verovatno, ali ne i kratkoročno, doći će do promena u svetskoj trgovini koje bi mogle da budu značajne.

"Povećala bi se regionalizacija trgovine nauštrb globalizacije", ističe on i dodaje da će trenutno najveću štetu pretrpeti Rusija i EU, za razliku od trećih zemalja koje neće imati ni veći trošak, ali ni dobit. Evropska unija je od danas uvela novi paket sankcija Rusiji, a na meti su se našli ruski naftni giganti - "Rosnjeft", "Transnjeft" i "Gaspromnjeft" kojima je zabranjen pristup evropskom finansijskom tržištu, a sankcije pogađaju i pet banaka - "Zberbank", "VTB", "Gaspromabank", "VEB" i "Roselhozbank". Rusija je ranije najavila kontramere, koje bi mogle da obuhvate zabranu uvoza automobila i nekih roba široke potrošnje iz EU, kao i zabranu preleta civilnih aviona preko ruske teritorije, ne računajući zabranu uvoza mnogih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koje su stupile na snagu. Svetski analitičari navode da je ovaj novi paket sankcija EU potencijalno opasan za Rusku ekonomiju koja beleži drastičan pad. Pokazatelji ruske privrede nisu nimalo svetli i govore da se Rusija "tetura na ivici recesije", da rast nije zabeležen od aprila do juna, a tokom cele prošle godine iznosio je svega 1,3 odsto. "Posle nekoliko godina zamaha zahvaljujući prihodima od gasa i nafte, ekonomija se sada suočava sa manjim prilivom investicija i kapitala", ocenjuje britanska TV mreža. Ni Nemačka na drugoj strani nije pošteđena negativnog uticaja sankcija s obzirom da je izvoz u Rusiju prošle godine dostigao neverovatnih 38 milijardi evra, što je ujedno i najveći izvoz u EU. Što je još važnije, Nemačka zadovoljava sa više od 30 odsto svojih potreba ruskim naftom i gasom, dok se taj broj penje na čitavih 100 odsto kod zemalja nekadašnjeg istočnog bloka.

Evropski izvoznici hrane se uveliko suočavaju sa gubicima pošto je Rusija uvela embargo na uvoz mnogih prehrambenih proizvoda iz EU kao momentalni odgovor na prehodnu rundu sankcija Brisela. Upitan gde će Evropa plasirati svoje viškove, Gligorov odgovara da je to kratkoročan problem, bar kada je reč o poljoprivrednim proizvodima jer će se oni prodati na domaćem tržištu po nižim cenama. "Hoće li doći do dugoročnije promene u poljoprivrednoj politici EU, to je teško reći, a ne bi bilo rđavo. Nema mnogo smisla da visoko razvijene zemlje u EU budu izvoznice subvencionisanih proljoprivrednih proizvoda", ocenio je ovaj saradnik Bečkog instituta za ekonomska istraživanja. Srbija prema njegovim rečima ne bi trebalo da naročito bude pogođena ovim sankcijama. "Veće negativne posledice po ulaganja bi mogla da ima povećana neizvesnost oko stabilnosti opredeljenja Srbije za člansto u EU i za regionalnu saradnju. Naime, ključno je povećanje ponude razmenljivih dobara, industrijskih kao i poljoprivrednih kako za evropska tako i za susedna tržišta", ocenio je on. Gligorov upozorava da je veoma važno da Srbija ne podlegne izazovu tako što bi se privredne aktivnosti podredile profiterstvu od sankcija, na bilo kojoj strani, jer specijalizacija šverca, metaforički rečeno ima dalekosežne negativne posledice. Profesor fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (fEfA) Mihajlo Crnobrnja rekao je za Tanjug da će posledice koje će Srbija osetiti od ovog hladnog rata biti mnogo jasnije već od ove zime jer je gas jedan od glavnih insturmenata kojim raspolaže i Rusija, ali i Ukrajina jer uglavnom gas za Srbiju dolazi preko Ukrajine i Mađarske. "Može se lako desiti da naše gasne rezerve ne izdrže tokom cele zime, odnosno da imamo negativne konsekvence na grejanje, proizvodnju, smanjivanje BDP-a", rekao je Crnobrnja. Teranje neke vrste ekonomskog inata na globalnom nivou, prema njegovim rečima, može da dovede do smanjivanja trgovine, što utiče na smanjivanje stope rasta, a to opet izaziva povećanje nezaposlenosti. "Rusi prete da će zabraniti prelet preko Sibira što znači da će i pustnici na izvestan način osetiti to zaoštravanje odnosa velikih sila", zaključuje Crnobrnja.

I.R.