Stručnjaci upozoravaju da preterivanje sa nekim namirnicama takođe može da bude opasno po zdravlje. Na „listi“ paradajz, soja, tunjevina u konzervi... SLATKIŠI, alkohol, premasna hrana, samo su neke od namirnica za koje već i vrapci na granama znaju da nisu dobre po zdravlje. Međutim, stručnjaci upozoravaju da i zdrava hrana nije toliko zdrava i da može da nam šteti ako sa njom preteramo.

Pomorandže i paradajz Đina Sem, direktorka Mount Sinai Gastrointestinal Motility centra upozorava da povećan unos kiselina iz pomorandži i paradajza može dovesti do pojave gorušice i gastroezofagealne refluksne bolesti (GERV). Tokom dužeg vremenskog perioda čovek može da oboli i od takozvanog Baretovog jednjaka, pri čemu postoji povećani rizik za razvoj raka jednjaka. Gastroenterolog savetuje da se dnevno ne jedu više od dva obroka koji sadrže ove namirnice. U potpunosti bi ih trebalo da izbegavati osobe koje imaju simptome refluksa.

Tunjevina u konzervi Preterano jedenje tunjevine može biti opasno, jer je ta riba bogata živom. Zato može doći do problema s vidom, oštećenja sluha i govora, nedostatka koordinacije i mišićne slabosti. Ne bi trebalo jesti više od tri do pet konzervi tunjevine nedeljno, ili je zameniti ribom koja sadrži manje žive. Voda Iako je dovoljan unos tečnosti ključan za dobro zdravlje, previše vode može da dovede do „trovanja“ vodom, kaže Alan R. Gabi, autor udžbenika Medicina ishrane. Ovo se događa kada se zbog ekstremno velike količine vode koja se pije izluči previše natrijuma iz tela, što dovodi do male količine natrijuma u krvi. Takvo stanje može da utiče na funkcioniranje mozga, ili čak da dovede do smrti. Koliko biste vode morali da popijete da se dovedete u takvu opasnost? Obično je to problem s kojim se sreću maratonci, ili ljudi koji se teraju da piju više vode nego što im telo traži. Kako biste bili sigurni da ne pijete previše vode proverite kakav vam je urin. Ako je sve vreme proziran, smanjite unos vode. Soja Kada se jede u umerenim količinama,soja je dobra za holesterol i krvni pritisak. Međutim, soja sprečava apsorpciju gvožđa u krvi i prevelik unos može dovesti do anemije. Soja sadrži i estrogen poput izoflavona, a dugotrajna konzumacija velikih količina može da podstakne rast ćelija raka materice – piše Magazin.hr. Iako još nije tačno utvrđeno kolika količina je kritična, stručnjaci preporučuju najviše dva obroka dnevno. Spanać Odličan je izvor belančevina, vlakana, raznih vitamina i minerala. Bogat je i luteinom koji pomaže sprečavanje makularne degeneracije koja je čest uzrok gubitka vida i slepila. Ali, spanać je takođe bogat i oksalatom, koji može dovesti do stvaranja bubrežnih kamenaca.

Životinjske belančevine iz nemasnog mesa Ako belančevine (proteine) unosite samo iz nemasnog mesa kao što je piletina, ili belanaca, možda je vreme za proemenu ishrane. Stručnjaci kažu da unos prevelike količine proteina životinjskog porekla može biti opasan jer navodi telo da proizvodi hormon rasta. Taj hormon u velikim količinama potiče starenje i povećava rizik od tumora. Istraživanje je pokazalo veći rizik od razvoja tumora i prerane smrti kod ljudi koji su do 20 posto dnevnog unosa kalorija dobivali iz proteina životinjskog porekla. Kako biste to izbegli, većinu belančevina uzimajte iz biljka, orašastih plodova, semenki, celih žitarica.

I.R.