- Naime, sve se više radi na razvoju takozvanih bio-robota. Ideja je da se pri konstrukciji robota koristi veštačko tkivo, pre svega mišićna vlakna. Premda zvuči pomalo zastrašujuće, cela ideja ima mnogo smisla - napisao je Veselin Jevrosimović u svojoj kolumni za dnevni list "Informer". Veselin Jevrosimović, vlasnik kompanije “Comtrade” u svojoj ovonedeljnoj kolumni u dnevnom listu “Informer” piše o budućnosti robota i robotike. Naime, prema njegovim rečima uskoro možemo očekivati robote koji će koristiti veštačko tkivo. Jedna od mogućih primena je na primer u praćenju i detekciji kvarova na nepristupačnim postrojenjima, ili mestima gde postoji opasnost po ljude.

"Prošle sam nedelje pisao o robotici u automobilskoj industriji, dok su ovoga puta tema roboti u još neobičnijem obliku. Naime, sve se više radi na razvoju takozvanih bio-robota. Ideja je da se pri konstrukciji robota koristi veštačko tkivo, pre svega mišićna vlakna. Premda zvuči pomalo zastrašujuće, cela ideja ima mnogo smisla. Postizanje što prirodnijeg kretanja robota oduvek je bio jedan od važnijih ciljeva, a ono što omogućuje artikulisane pokrete kod ljudi upravo je mišićno tkivo.

U poslednjih nekoliko godina javnosti je predstavljeno nekoliko eksperimenata u kojima su kreirani minijaturni bio-roboti (ne veći od jednog centimetra) koji su konstruisani tako da oponašaju sklop koji u našem organizmu čine kosti i mišići. Mišićno tkivo u robotu stimulisano je električnim signalom, pri čemu frekvencija impulsa određuje brzinu kretanja. Još zanimljivije, neorganski elastični delovi (veštačka “kost”) proizvedeni su trodimenzionalnom štampom, što naučnicima ostavlja mogućnost brzog i jeftinog eksperimentisanja sa različitim rešenjima i pristupima. To konkretno znači da u kratkom vremenu mogu da ispitaju više pristupa i koncepata, identifikujući najoptimalniji i najefikasniji. Sledeći korak će biti mogućnost dodatne kontrole pravca kretanja, promene smera i dodavanje malo kompleksnijih mehanizama. Premda smo još daleko od bio-robota većih dimenzija, već se naziru moguće primene, na primer u praćenju i detekciji kvarova na nepristupačnim postrojenjima. Naučnici već razmišljaju i o nekoj vrsti kopije neuronskih vlakana pomoću kojih bi ponašanje robota bilo direktno uslovljeno spoljašnjim okolnostima i stimulacijama. Naučna fantastika ili svakodnevna realnost? Verujem da ćemo saznati brže nego što očekujemo.”

I.R.