Na teritoriji Donjecke Narodne Republike, kao i i Luganske, nastavlja se sveobuhvatna ofanzivna operacija ukrajinske armije. Nasumična vatra po naseljima donosi nove i nove žrtve civilnog stanovništva. Kao rezultat žestoke vatre po gradu Nikolajevka pomoću uređaja „Grad“, Uragan“, „Smerč“ to mesto je praktično sravnjeno sa zemljom. Broj žrtava je nemoguće odrediti zato što se sa njim ni na koji način ne može uspostaviti veza. Artiljerijskom vatrom se sistematski uništavaju i stambene četvrti gradova Semjonovka i Slavjansk. U Slavjansku više ne funkcioniše ni jedan od sistema, neophodan za život u gradu. Sam grad je opkoljen i sasvim blokiran. Na automobile koji pokušavaju da izađu iz grada se puca.

Razlozi za klanicu koja je napravljena u Donbasu tek treba da se na pravi način prikažu širokoj javnosti. Ali treba da se zna da je u januaru 2013.godine, dok je predsednik bio V.Janukovič, korporacija Royal Dutch Shell sa vladom Ukrajine potpisala sporazum čije je trajanje 50 godina, a odnosi se na istraživanje, osvajanje i eksploataciju škriljčanog gasa na Juzovskom nalazištu, smeštenom na granici Donecke i Harkovske oblasti, u Dnjeprovsko-Doneckoj oblasti, gde su naftne platforme. U junu 2014. Rukovodstvo Royal Dutch Shel-a je potvrdilo da planovi kompanije ostaju nepromenjeni: planirano je da se osvajanje nalazišta nastave posle deeskalacije konflikta i stabilizacije situacije.

Po uslovima tog sporazuma informacije u vezi sa dogovorenim poslom ostaje potpuna tajne sve dok sporazum bude na snazi. Kada taj rok prođe, vlada Ukrajine nema prava da odbije produženje ugovora, u kome su navedene precizne koordinate zemljišta na kome treba da dođe do eksploatacije gasa. To je teritorija koja obuhvata 7886 km2 na kojoj su i gradovi Slavjansk (u centru nalazišta), Izjum, veliki deo Kramatorska, kao i stotine manjih naselja: Krasnij Liman, Seversk, Jasnogorka, Kamiševka i dr.

Prema čl. 37.2 tog sporazuma stanovništvo koje živi u oblasti koja treba da se eksploatiše, treba svojinu da prodaju na ugovornoj bazi za parcele, a ukoliko odbiju – oni prinudno gube svojinu koja odmah postajeShell – ova. Sve troškove kompanije koji se odnose na „osvajanje teritorije“ dužna je da nadoknadi Ukrajinska država preko gasa koji će se eksploatisati. Pri tom je država obavezna da obezbedi i da organi lokalne uprave donesu sve potrebne odluke. Ostale kompanije, koje se u Ukrajini bave osvajanjem nalazišta gasa iz škriljaca su: •Evrogaz Ukrajina, čiji jedan deo deonica poseduje engleska kompanija Mc Callan Oil & Gas (UK) Ltd, koja pripada američkom Euro Gas-u i •Burisma Holdings, u kojoj je nedavno član uprave postao i sin potpredsednika SAD Hanter Bajden. Glavni zadatak onih koji su počeli i koji nastavljaju „antiterorističku operaciju“, a jednostavnije rečeno, klanje u Donbasu, je uspostavljanje potpune kontrole Donecke i Luganske oblasti i potpuno čišćenje teritorija radi eksploatacije škriljčanog gasa bez ikakvih prepreka (predviđeno je postavljanje 80 do 140 hiljada bušotina na teritoriji na kojoj više neće biti stanovnika). To znači uništenje površina koje služe za setvu, uništenje industrijskih objekata, stambenih objekata, objekata kulta, a ostavljanje samo objekata gasne infrastrukture. Što se tiče lokalne zemlje – crnice (Ukrajina poseduje 27% crnice čitavog sveta), planirano je da se ona prodaje inostranstvu. Dok je bio mir to nije bilo moguće činiti, ali rat briše sve. Najvažnije je da se što više smanji brojnost lokalnog stanovništva, i da se na teritoriji na kojoj će se eksploatisati gas ostavi samo onoliko ljudi koliko je neophodno za proces eksploatacije (novi gradonačelnik Krasnog Limana, koga je Turčinov postavio pošto su to mesto osvojile ukrajinske jedinice, već je lokalnom stanovništvu obećao da će uskoro dobiti „nova radna mesta“ umesto onih koja su izgubili zbog uništenja industrije).

Ima onih koji smatraju da će gušenje otpora stanovnika Donecka i Luganska i uspostavljanje kontrole na toj teritoriji omogućiti da se Rusija odseče od značajnog dela evropskog tržišta gasa. Eksperti pretpostavljaju da će do „otvaranja karata“ doći u jesen 2014.godine. Značajno je da je i generalni sekretar NATO-a A.F.Rasmunsen kada je govorio 20.juna u Londonu u Chatham House već optužio Rusiju zbog zavere kako bi se onemogućila eksploatacija gasa iz škriljaca, kao i da je pred kongres SAD 1.maja iznet nacrt zakona pod nazivom „Akt o sprečavanju agresije Rusije – 2014“. Tako je želja da se obezbedi kontrola transnacionalnim korporacijama nalazišta Dnjeprovsko – Donecke oblasti za eksploataciju nafta i gasa pretvorila rat protiv naroda Donecka i Luganska u rat do istrebljenja. Masovno uništenje civilnog stanovništva, stvaranje atmosfere straha koja ljude tera da napuste zavičaj i da se pretvore u izbeglice postali su osnovni instrumenti za ostvarivanje interesa transnacionalnih korporacija, za koje je vlast koja je postavljena u Kijevu posle državnog prevrata samo dekoracija kojom se prikriva enormno etničko čišćenje ruskog i ruskojezičkog stanovništva Donbasa. Ljudski životi za organizatore klanice u koju je pretvorena Donbaska oblast njima ne znače baš ništa, kao što za njih ne postoje ni norme međunarodnog prava, pa ni propisi o vođenju rata. Ima eksperata (E.Gilbo) koji tvrde da je već određeno koliko ljudi može da ostane na teritoriji koja se čisti od stanovništva.

Četvrtog jula se na internetu pojavio snimak apela Igora Strelkova, ministra odbrane Donecke Narodne Republike, koji je izjavio da „ukoliko Rusija ne uspe da se izbori za prekid vatre ili ne počne mirotvornu operaciju, Slavjansk sa svojih preko 30 hiljada stanovnika će biti uništen za nedelju dana, maksimalno za dve“.

I.R.