Kada bi putnik kroz vreme otišao u prošlost i sprečio susret sopstvenih dede i babe, da li bi time sprečio i svoje rođenje? To je ključ čuvene teorije poznate kao "paradoks dede", u čijoj je suštini teza da je putovanje kroz vreme nemoguće. Međutim, neki naučnici ne misle tako. Grupa stručnjaka je po prvi put simulirala kako bi dva fotona koja putuju kroz vreme uticala jedan na drugi i dokazali, da je barem na kvantnom nivou, tako nešto moguće.

Istraživanje je sproveo tim istraživača Univerziteta u Klivlendu, a rezultati su objavljeni u žurnalu "Nejčr Komjunikejšns".

Studija je koristila fotone kako bi simulirala putovanje kvantnih čestica kroz vreme. Proučavanjem njihovog ponašanja, naučnici su otkrili pomalo bizaran aspekt moderne fizike. Oni su ispitali dva moguća ishoda putovanja fotona. Prema prvom, "foton 1" bi putovao kroz crvotočinu u prošlost i ušao u interakciju sa "ranijom verzijom" sebe. U drugoj, "foton 2" putuje kroz kontinuum prostor-vreme, ali ulazi u interakciju sa fotonom koji je zaglavljen u "začaranom krugu" crvotočine poznatom kao zatvorena vremenska kriva. Ponašanje fotona 2 u simulaciji dozvoljavalo je i da se istovremeno proučava foton 1, a rezultati otkrivaju da su na kvantnom nivou putovanja kroz vreme moguća.

"Kvantno" se odnosi na najmanje moguće čestice koje mogu nezavisno da postoje. Međutim, da li ova simulacija dokazuje da je putovanje kroz vreme moguće i za veće čestice, ili grupe čestica, kakvi su atomi, ostaje nepoznato. Mogućnost putovanja kroz vreme prvi put je predviđena 1991. i to takođe za "kvantni svet". "Pitanje da li je moguće putovanje kroz vreme zavisi od rešenja sukoba dve naše najuspešnije, ali ipak nekompatibilne fizičke teorije – Ajnštajnove teorije opšte relativnosti i kvantne mehanike", objašnjava profesor Martin Ringbauer sa Univerziteta u Kvinslendu. "Ajnštajnova teorija opisuje svet na nivou zvezda i galaksija, dok kvantna mehanika dobro funkcioniše u opisivanju sveta na mikroplanu – atoma i molekula". Ajnštajnova teorija dozvoljava mogućnost putovanja u prošlost, prateći stazu u prostor-vremenu do polazišne tačke u prostoru, ali u ranijem vremenu – u zatvorenoj vremenskoj krivoj.

I.R.