Dnevna potreba za šećerom ravna je nuli! Pa ipak, u proseku svake godine, prosečan stanovnik Balkana konzumira između 25 i 34 kilograma rafniranog šećera. Uz toliku upotrebu "slatkog ubice" vrlo lako dolazi do gojaznosti i promena u metabolizmu, a ponekad i do težih problema. Ukoliko ste sigurni da tokom dana ne unesete više od dve kašičice šećera, nema razloga za zabrinutost. Ali, ako za doručak volite da pojedete buhtlu uz čaj, pa za užinu smažete čokoladicu, uz ručak popijete gazirani sok, pomfrit začinite kečapom ili majonezom, posle ručka se zasladite kolačem, a večeru završite sladoledom, vreme je da preispitate svoj način ishrane.

18 kocki na dan Prosečan čovek svakoga dana pojede oko 90 grama šećera - ravno 18 kocki. Pri tom i ne posegne za kašičicom šećera iz tegle. A zna da su rizici od prekomerne upotrebe šećera veliki, od karijesa, gojaznosti, do dijabetesa i kardiovaskularnih problema. Kako? Čitavih 60 odsto šećera dnevno unese se indirektnim putem - preko industrijske hrane. Sva se ta hrana zaslađuje zato što je poznata moć šećera kao pokretača ukusa. Želja za ovom supstancom nam je urođena i ima konkretno evolutivno objašnjenje. Prisustvo šećera u nekoj namirnici izgleda da stimuliše potrebu da se ona konzumira: što je više jedemo, više je želimo.

Zavisni od čokolade To na poseban način važi za čokoladu, koju obično jedemo na brzinu, u malim porcijama, i tako samo varamo organizam. - Mozgu je potrebno 15-30 minuta da analizira vrstu unetog šećera - objašnjava prof. dr Olivijero Skulati, dijetolog, u italijanskom nedeljniku Panorama. - Tako nema vremena da registruje unete kalorije u obliku glukoze. Maksimalna dnevna količina unetih šećera ne bi trebalo da pređe deset odsto kalorija, ističe u istom članku dr Ketrin Lekler, nutricionista. - Ali ta količina je često mnogo veća - dodaje. - Italijansko istraživanje na reprezentativnom uzorku pokazalo je da se dnevno troši 90 grama šećera. To je suviše, imajući u vidu da je dnevna potreba za šećerom ravna nuli. Organizam, naravno, ima potrebu za glukozom, ali nju može dobiti iz testenine, integralnih žitarica itd. Nema nikakve potrebe unositi ih kroz slatkiše.

Gazirane napasti Gazirana pića dobrim delom duguju šećerima svoj ukus. Konzerva od 3,3 dl sadrži 33 g šećera (šest kocki), što je jednako količini od 132 kalorije. Mladi danas piju duplo više gaziranih pića nego pre 20 godina, a za 30 odsto manje mleka. Multinacionalne kompanije Koka-Kola i Pepsi zajedno su, u 2001. godini, potrošile na reklamu 2,4 milijarde dolara, navodi izveštaj Vorld voča... Ne zna se koliko troše ispod žita, pošto sklapaju ekskluzivne ugovore sa fakultetima i školama, nudeći procenat od dobiti, a ta strategija se proširila na čitav svet... - Na globalnom nivou gazirani napici će u narednih pet godina prevazići potrošnju mleka. Oni su već postali glavni izvor šećera. Moramo naučiti da žeđ gasimo vodom - kaže dr Lekler.

Prevariti mozak Naučnici su ustanovili da organizam tretira kalorije koje se unesu putem tečnosti na različit način od onih unetih u čvrstom obliku. - Kao da ih mozak teže prebrojava. Pretvara ih u masnoće, ali, budući da tečnost ne žvaćemo, do mozga ne stižu signali o sitosti. Tako da smo i dalje gladni - objašnjava dr Đuzepe Fatati, dijetetičar. Dobar način da se ograniči upotreba slatkiša, bilo kod dece bilo kod odraslih, jeste ne preskakati obroke, kojih treba da u toku dana bude tri, i to da budu kompletni, kako bismo bili što duže siti, savetuje dr Olivijero Skulati, dijetolog. Takođe, treba da razmislimo šta nas tera da stalno nešto grickamo. Stvarna glad, navika, dosada ili nervoza?

I.R.