Ovo je slika čudotvorca sa juga, u pitanju je unuk koji nasledio Svetu Tajnu lečenja od epilepsije, koja je strogo čuvana, i zbog toga naš sagovornik za sada neželi da kaže makar ime ovog plemenitog narodnog vidara, kojih je sve manje u našoj zemlji, mislimo na one prave koji su značili ovom narodu kroz vekove! On svoj potez pravda, da je veoma teško došao do njega, a zašto i kako, svoju priču i golgotu koju je preživeo je ispričao u tri dela, i njegov potez je zaista opravdan. Zato, sa puno poštovanja, citiramo njegove reči: "Da mi je neko tada kazao da ću pravi lek za epilepsiju, i to prirodnog porekla, da nadjem u Srbiji na jugu u blizini Leskovca, i to pored farmaceutske industrije koja ulaže više milijardi eura svake godine u lekove za tu bolest, ja bi mu rekao - da taj nije normalan; međutim danas kada sam uz velike muke konačno uspeo da dođem do visoko svetog leka za epilepsiju, koga je majka priroda podarila, zahvaljujem se često Bog-u!"

ČUDOTVORAC SA JUGA: PRAVI LEK! (PRVI DEO) Čovek prijatnog izgleda po rodjenju beogradjanin, ispričao nam je nerverovatnu priču i golgotu kroz koju je prošao tragajući za lekom protiv kompleksne epilepsije, najtežeg stadijuma, jer su svi konvencionalni antiepileptici kao i nove generacije lekovi za ovu bolest bili naprosto nemoćni pred epilepsijom koja je rezistentna na ove lekove. Njegov problem je počeo onog dana, kada su na Institutu za Majku i Dete - skraćeno DIK u Beogradu, lekari nesavesnim lečenjem upropastili njegovu ćerku koja je imala svega osam meseci! Naime ovaj nemili dogadjaj se desio zbog operacije koja nije trebala da se radi jer njegova ćerka nije bila životno ugrožena, a izvedena je pod sumnjom da srednje uho deteta ima gnoj, a zatim kada su videli da na uhu pod sumnjom nema gnoja, onda su otvorili i zdravo, i onda je nastupila katastrofa . . . Jadna devojčica je postoperativno preživela Infrakt mozga, ili narodno rečeno šlog!

Ta operacija - antrotomija mastoidnih nastavaka - je posle nemilog dogadjaja zabranjena posle 14 dana na istom institutu, i smenjena bezopasnom intervencijom na uhu zvana parecenteza bubne opne, ali što je bilo bilo je, posle su utučenom roditelju kazali da se to uvek tako desi kad se nešto operiše a to netreba da se radi, desi se ono najgore kao neka vrsta malera! Da, da ne zaboravimo, kazali su mu - da dete nikad nije videlo lekara u životu da bi hiljadu puta bolje prošlo! Jednom rečju mislili su najbolje a uradili su najgore, zatim su oca u stresu poslali kod psihologa te Republičke ustanove, da mu kaže, da od ovog deteta nema ništa, da neće da napreduje i kada se prevede njihova alegorija, da je za malu bebu najbolje da umre! Insistirali su da se dete da u dom, a u domu ova mala devojčica ne bi preživela ni nedelju dana, sa obzirom kakva je situacija tih godina obitavala u toj i takvoj zemlji Srbiji. Ali da se vratimo na našeg sagovornika, koji neželi da se objave njegovi podaci, takodje i podaci oko prirodnog leka za epilepsiju, jer kako kaže, nazvaćemo ga umetničkim imenom recimo Milan, da je veoma teško došao do svog cilja, jer u samoj potrazi ljudi su ćutali ili su davali pogrešne informacije. Upitali smo ga - recite nam nešto o kletvi dvadeset majki? Još uvek sam pod kletvom dvadeset majki sa IMD, koje su se sakupile pred naš odlazak i tražile i zahtevale a zatim me i zarekle da tužim lekare, koji su upropastili zdravlje i život moje kćeri, da se to više nikad ne bi ponovilo i desilo drugoj deci! Ceo institut je brujao o toj tragediji i nesavesnom lečenju grupe lekara koja je nažalost počinila višestruku medicinsku grešku nad osmomesečnom bebom! Kažete da je osoblje instituta posle tragedije bilo maksimalno predusretljivo i ljubazno? Posle te tragedije dali su mojoj devojčici jedini apartman koji je posedovao celi institut, u njemu je Dijana provela punih šest meseci, jer ja nisam hteo da je preuzmem u tako teškom zdravstvenom stanju, zahtevao sam da mi je vrate onakvu kakva je bila na prijemu, potpuno zdravu sa blago povišenom temperaturom, medjutim to je bio samo pusti san! Moj prijatelj lekar Hitne pomoci - Dr. Vlada mi je otvoreno kazao: "Da potražis od direktora IMD nov auto on bi ti ga dao na poklon!"

Doživeli ste veoma teške trenutke u tom apartmanu? U tom istom već pomenutom aprtmanu sam bio svedok užasnih scena, kada se toga setim - prevrću mi se sva creva i odmah mi se povraća! Naime, mala Dijanica je na moje oči, ispred tri vrhunska neurologa, od oštećenja mozga koga je prouzrokovala operacija na uhu zvana antrotomija, dobijala velike serije mešovitih Epi napada za kratko vreme uz čulan krik i užasne trzajeve, po mojoj proceni 200 do 300 napada u sat ipo!!!! Oni su samo promatrali, nisam mogao da verujem očima šta su joj uradili!!!! Smenjivali su se Džeksonovi napadi, absansi,kompleksni parcijalni svih vrsta, senzorni sa bezbroj grčeva . . . Na otpustu vase kćeri iz bolnice je bilo strašno? Otpustili su je sa oko 80 do 100 napada dnevno, pre toga su joj dali jednu transfuziju, navodno da je osveže, i čuo sam da su se oni nadali da će ona da premine, jer kao to je najbolje za nju. Kazali ste da je zvezda DIK Novi Beograd, profesor neurologije, kazao da nema pomoći vašem detetu? Kao da je juče bilo, njihovog glavnog neurologa koji je doktorirao u Americi i bio zvezda DIK, dva puta sam pitao - da li moze bebi da se pomogne negde u inostranstvu, novom operacijom, on je samo slego ramenima i kazao NE, za nju je najbolje da sedi kući! Onda sam ja njemu kazao, da ću da ih tužim, ako ne napišu šta se desilo i kako se sve zaista odigralo, i da je u pitanju višestruka medicinska greška, ako napišu pošteno i pravično, onda neću da podnesem tužbu! Da li su ispoštovali to što ste im rekli? Napisali su zaista sve kako je bilo, mada ima grešaka, ali ipak eto posle toliko godina iako je sve to zastarelo, zbog kletve dvadeset majki - koja me prati, možda ću morati ipak da ih tužim Medjunarodnom sudu u Stazburu, normalno ako budem pronašao adekvatnog donatora, jer je to ipak sve veoma i mnogo skupo! Vas prijatelj Prof. Dr Branković, vam je ponudio jedno od pozitivnih rešenja za Tijanu? - Posle boravka na IMD hteo sam da dam svoje dete na trajnu rehabilitaciju na osnovu ideje mog prijatelja Dr Brankovića. Otišli smo do Direktora celebralne klinike Dr Aleksandra Savića, bez obzira što imamo zajedničkog prijatelja, zbog jake i mešovite epilepsije koja je prisutna kod Dikice on je teška srca odbio da je primi na kliniku. To je jedina nada bila za nju, eh da sam tada imao ovaj biljni lek . . .

Kažete da ste posle toga preživeli pravi crni životni talas sa bezbroj stresova? Zatim su se dogadjaji smenjivali i odigravali kao u najcrnjoj hronici - majka deteta od prejakog stresa oboljeva od multipleks skleroze pada u kolica o kojoj je morala posle da se brine njena porodica, dok sam ja morao da se posvetim neprekidnom 24 časovnom čuvanju malene Dijane, zbog čega sam dobio otkaz na poslu, u isti mah je centar zasocijalni rad prikrivao sva prava koja imamo, tako da je tek posle nepunih sedam godina moja ćerka dobila mizerni dodatak za tudju negu i pomoć! Ja sam svo vreme pokrivao tri radna mesta po osam sati! To ne može da se pojasni nikome kako je, dok sami ne doživite, mada je bolje da to niko i nikada ne doživi! Uz užasne napade tolike godine konačno sam zamolio BOG-a da mi pomogne, da nekako dodjem do pravog leka za ovu paklenu simptomatsku žarisnu epilepsiju koja je razarala mene i celu moju porodicu. Zatim su pravili puno problema u apotekama prilikom podizanja lekova koji uopšte nisu delovali, tu sam tek doživeo pravu diskriminaciju težeg stepena, o čemu neželim više da pričam! Mada tu ima puno puno toga što i nije za medije, a o diskriminaciji na svakome koraku koja je prisutna apsolutno svuda, kao i neizmeran broj ljudi koji namerno pogrešno kapira, zaista nije za dalju temu!

Kažete da ste ugledali svetlo kao pozitivan predznak na ivici svog ovog užasa? I onda, kao kada ugledate svetlo na kraju tunela, setio sam se! Reko sam sebi - nema šta da izgubiš, klasična medicina je pokazala šta zna i ume, pročitao si preko 500. 000 strana najnovijih dostignuća u epileptoligiji, pregledao si preko interneta bezbroj operacija na mozgu protiv epilepsije; a da umalo da zaboravim nešto veoma važno da vam kažem - posle tragedije, oni su prikrili da može da se pomogne mojoj ćerki u inostranstvu, i to je propalo zbog prevelikog novca od preko milion dolara, mogla je ta njihova greška podobno da se ublaži, jer je Dijani oštećenje bilo isključivo na levoj hemisferi mozga, dok je desna bila zdrava i zbog toga je mogla da se postigne funkcionalna hemisferektomija na John Hoopkins klinici u Baltimoru u Americi, što je trebalo da se izvede do njene pete godine, ali ja sam do te informacije došao prekasno!

KRAJ PRVOG DELA! U sledećem nastavku čitaćete: - Posle operacije dete je imalo simptome moždanog udara, oni nisu hteli da urade detetu skener mozga i zbog toga je preživelo infarkt mozga! - Naš sagovornik se setio veoma važne informacije iz prošlosti! - Razgovor čuvenog novinara i narodnog vidara koji leči epilepsiju! - Tradicija lečenja od epilepsije stara više vekova, najstrožije čuvana tajna!