Već više od hiljadu godina na ovozemaljskoj kugli opstaje veoma uporna bolest zvana epilepsija, i na svoj izvestan način uzima danak u krvi ugrožavajući kvalitet života mnogih ljudi koje je zahvatila ova super teška bolest. Čovečanstvo svake godine izdvaja više milijardi eura kako bi došlo do pravog leka koji bi makar zalečio epilepsiju, ali skoro da su svi pokušaji uzaludni. Farmaceutska industrija širom sveta, bez obzira na sve, ostvaruje ogroman profit, samo zato što nema adekvatnog rešenja. Čak i savremena neurohirurgija se nije proslavila sa svojim novim metodama i operacijama protiv epilepsije, jer i posle hirurškog zahvata pacijent mora da pije i nadalje antiepileptike. Samo jedna porodica i njihova tradicija vekovima odoleva, i to veoma uspešno, ovoj nemani od bolesti zvana epilepsija. U pitanju je porodica Arsić, koja strogo čuvanu tajnu već više stotina godina prenosi sa kolena na koleno. Ta neverovatna receptura biljnog koktela, jednostavno čini čuda kada je u pitanju ova bolest. Kombinacija biljaka veoma brzo deluje! Ko je imao priliku da se uveri, zna da posle unete veoma male količine trava sa medom, skoro svi oboleli od epilepsije promene pogled, a oči postaju momentalno bistrije, kao da im svane! Padavica kod ogromne većine tog trenutka momentalno bude izbrisana zauvek ili za sva vremena! Ova tajna formula sačinjena isključivo od prirodnog bilja vodi pravu bitku sa nevoljnim električnim pražnjenjima mozga, i pravi je odgovor za njih, u zadnjih par stotina godina od kada je i ova receptura nastala!

Potomak i naslednik ovog jedinstvenog leka za epilepsiju nemože da garantuje za one koji imaju ciste, tumore i velike povrede mozga . . . da će doći do potpunog izlečenja, ali 90 % je onih koji su izlečeni od ove tvrdokorne bolesti zvana epilepsija! Mada je gospodin Božidar Arsić u TV emisiji "Zona Svetlosti" kazao da nemože da pomogne u 10 % slučajeva gde postoje stalni procesi na mozgu, a napomenimo ih opet: kod tumora, cisti i velikih povreda na moždanim hemisferama. Sada sledi šokantna pozitivna vest za sve Vas sa tim problemom - VELIKI DEMANTI TOGA! PRIRODNI LEK POMAŽE I KOD TIH STANJA! U pitanju je primer kod jedne devojčice koja je žrtva nesavesnog lečenja lekara, nažalost zbog toga ona i dan danas nosi velike posledice! Ta devojčica je preživela jak infarkt mozga posle operacije na ušima koja nije trebala da se radi! Ubrzo je to dete sa samo osam meseci obolelo od epilepsije koja je bila otporna na sve vrste lekova . . . Taj primer, i sve ostalo, moći ćete da čitate u nastavcima priče "Čudotvorac sa juga": prvi, drugi, i treći deo ... Da upravo taj "Visoko Sveti Lek" ipak može i na koji način pomaže kod veoma velikog oštećenja mozga i epilepsije koja je rezistentna na sve antiepileptike! Uskoro u 2015. godini, i to početkom iste imaćete priliku da čitate već drugi deo nastavka "Čudotvorac sa juga" na sajtu "Zona Svetlosti."

Gostujući u veoma popularnoj TV emisiji već sada daleke 2005. godine, naslednik prirodnog leka za padavicu, je nesebično podelio svoja iskustva sa gledaocima, kroz direktan razgovor sa novinarom Dejanom Stankovićem. (Na video klipu ispod, imamo primer jedne vrste epi napada kod devojčice koja je radila vežbe sa svojim trenerom, trener se nije zbunio i dobro se snašo . . .)

Razgovor je bio veoma interesantan i otpočeo je ovako: "Molim vas, vi imate lek za epilepsiju? Koliko godina se bavite izlečenjem od epilepsije, veliko je finale pred vama kao i velika odgovornost, i kako je to moguće, objasnite svim ljudima, jer ste vi njima možda poslednja nada? -Lečenjem se bavio moj deda, i svi pretci pre mog dede,to je naša velika tradicija! Slobodno mogu da kažem da je epilepsija neizlečiva bolest, to svi znaju u svetu. Klasična medicina za sada nema pravi odgovor kada je u pitanju ova bolest. Kada je u pitanju epilepsija, to za moga oca Živka koji ima 71 godinu i mene nije nikakav problem! To nije znak da lekari ništa neznaju, medicina napreduje iz dana u dan se izdvaja mnogo novca, to čitam iz medija, posmatram i uporedjujem. Moj pokojni deda se zvao Rista Arsić, rodom iz Bečumeta opština Medvedja, tamo sam se ja rodio, tamo sam i ja živeo, i tako deda je lečio sve do svoje smrti, znači do svoje 72 godine.

Lečio je ljude, koje čuo od nekoga koje već bio izlečen - pa mu je on rekao, pa je došao izlečio se i otišo, nikakve reklame nije imao nigde kao ja sada, u nikakvim časopisima i novinama moje ime nema da se ja reklamiram. Kod mene dolaze ljudi koji su oboleli od te bolesti, kojima je neophodna pomoć, ja sam tu da im pomognem koliko sam ja moćan u te mogućnosti. Znači na prvom mestu je BOG pa onda ja, uz moje biljne preparate. Bolest lečimo isključivo prirodnim preparatima, deda je u to vreme čuvao stoku - ovce, krave, pa je šetajući po brdima sakupljao to lekovito bilje, odvajao i sušio. Pacijenti su dolazili kod nas iz Gornje Jablanice i dalje od Beograda, i da kažem iz svih bivših delova Jugoslavije. Ta uspešnost se čula i pročula svuda. Ljudi su odlazili, lečili se, medjutim njega su trebali da reklamiraju ljudi koji se izleče od epilepsije, a nije lako izlečiti se od nečega što nemože. Neko se izlečio, i umesto da pokaže ja sam se izlečio, ne ljudi to kriju, iz nekih razloga da to ne objašnjavamo kako i zašto, ali bolest se ne krije govori se svuda pa BOG šalje ljude na prava mesta koji to rade. To se meni dešavalo iks puta, inače moj otac Branislav radio je u Beogradskom Trudbeniku 30 godina, tamo je i stekao penziju, znao je da leči, nema grad u Jugoslaviji gde je radio a da nije lečio ljude: Smederevo, Beograd, Podgorica, Šibenik, i da ne nabrajam više. Prošao je niz evropskih zemalja radeći kao tesar u trudbeniku, izlečio je mnoge ljude, svih nacionalnosti i rasa; on leči i dan danas, posle penzije vratio se u selo, tamo uživa sa majkom i uživa u prirodi, bavi se malo poljoprivredom uz moje pčele, to mu dodje kao razonoda, čuva dve krave i pomalo ubere po koju biljku. Ja sam počeo da lečim 1994. godine, otac se vratio definitivno u selo, neko dodje iznenada i kaže - ja sam došao za lek . . . ja znam šta se bere, malo me je deda učio, malo i baba, tako da sam tada sakupljao te trave po obroncima, po planinama i šumama, sušio ih, ali nisam znao postupak lečenja.

Zbog toga sam ja morao da palim kola da vozim osobu u selo do mog oca, da ga tražimo po šumama, a ujedno imam obaveza prema klubu, prema poslu, i prema treninzima, što su veoma odgovrne stvari. Uvek sam se potrudio da ljudima izadjem u susret, ali zbog svega navedenog, u jednom trenutku sam kazao mom ocu - daj ti to meni pokaži da i ja znam da lečim, a ti tamo leči te druge a ja ovde . . .otac meni pokaže, i ne bude desetak dana meni zvoni telefon zove neka žena iz Smedereva i počne da priča - da je devojčica bolesna, da je tako i tako, ja se pomalo uplašim dobijem i tremu, jer po prvi put se to radi, jer to je odgovornost velika! Tako reći odgovaram pred tom osobom jer neznam šta će da se desi, a i pred BOG-om! -Bog-u niko nije ostao dužan, to da znate, i šta je dalje bilo? Tako je, pred BOG-om niko nije ostao dužan, jer stiže ga Božja kazna. -Ali nas ne kažnjava BOG već naša dela? Kažem vam, dam lek toj devojčici, odradim sve što treba, devojčica je imala trideset epileptičnih napada dnevno! Dete je bilo na aparatu u bolnici, i pored svega i celokupne medikamentne terapije to dete je imalo napade! Ja se prekrstim i kažem-Pomozi Bože, vodite dete i javite se za par dana. Posle nekoliko dana se jave, pozitivna vest, devojčici je bolje. Nema napade! Druga, treća, peta nedelja, dodje drugi, pa treći pacijent, i to ide. Možete vi da znate sve, da znate koje su trave, i koji posao treba da činite, ali ako vam nije rečeno od BOG-a nema ništa! Budite sigurni, to može bilo ko da vam kaže, kroz našu kuću gde ja živim u Leskovcu prošlo je preko trista ljudi. U početku prvih godina nisam vodio evidenciju, ljudi dolaze po 10 do 15 u toku godine, ja ih izlečim, neki se jave neki se ne jave, a većina njih se ne javi; jer obavezno je lečenje godinu dana. Pacijent koji mi dolazi ja mu dam lek, to su trave pomešane sa medom ili kiselim mlekom, to su dve tri kašičice koje pacijent pojede, iako posle tog pojedenog leka nema napade, znači napadi mogu odmah da prestanu kao rukom odnešeni, to je kao u naučnoj fantastici.

- To je čudo, čudo! Posle dolazi taj isti pacijent na godinu dana dam mu i drugi lek, uz to ide terapija, od devet tačaka koje moraju da se poštuju, šta nesme da jede i pije, da drži neku dijetu, ako se u medjuvremenu dese neki napadi zna se postupak kako se radi nadalje. Znači pacijent dolazi na godinu dana, zdravlje Bože izleči se i nema više nikada napade! Kažem vam, prošlo je preko 300 ljudi, u mojoj svesci postoji ime prezime, ulica i broj kao i telefon, svakog izlečenog i čoveka koji je došo, to znači sa garancijom pred BOG-om i pred vama i vašim gledaocima, govorim časno, pošteno i odgovorno! -Pred milionima koji nas sada upravo prate! Preko dvesta njih koji su došli i javili se, zahvalili se! Možda me i sada mnogi gledaju, ja ih sada pozdravljam širom Srbije i odavde iz Niš-a, želim im sreću i veliki napredak. Verujte mi, do sada od svih tih pacijenata koje sam ja izlečio, samo dva čoveka mi se javljaju uvek. nemože meni niko da plati to izlečenje. Da je neko od ovih novokomponovanih bogataša, mafijaša, koji dolaze nedozvoljenim sredstvima do novca, da oni znaju što ja znam i moj otac, oni bi bili svetski milijarderi! Jer za lek, ne postoje je pare koje če to da plate, mene ne može da uzbudi niti zadovolji, niti 100 dinara kada čovek baci niti milion dolara, za mene je to isto, a ono sto je najbitnije to je pomoći čoveku. -Travarstvo i porodično nasledje, da li ste u travarstvu samo zbog ovog leka, čudotvornog leka koji leči epilepsiju, ili iz travarstva vadite jos neka znanja i pravite preparate na korist svim ljudima sveta?

U travarstvu jesam, ali sve manje vremena mogu da izdvajam za trave. Ja imam puno profesionalnih obaveza, ka svom klubu gde radim kao trener, i ka poslu u mlekari. Što se tiče trava, ja ne radim ni za kakve pare, reko sam vam, nemože niko da me kupi, jer radim časno i pošteno. Što se tiče sakupaljanja lekovitog bilja, meni su neophodna sredstva da napunim rezervoar da bi otišo kolima do odredjenih lokacija po kojim treba celi dan da šetam i da uz mnogo sreće nadjem lek, ali se dešavalo više puta i da ne nadjem ništa i da se vratim kući praznih rukava. Nekada u odredjenim oblastima suše učine svoje, ali ipak ja svojom upornošću nadjem odredjene lekovite biljke i uvek ih imam da pomognem ljudima. Tako da zbog spleta okolnosti, isključivo se bavim onim travama koje leče epilepsiju jer mi to nalaže tradicija i Sveti Kodeks mojih predaka! Mogu samo da napomenem, da sam imao i ljude koji su bolovali od epilepsije i šizofrenije, i da su se pomoću ovog leka izlečili i od toga. Bila je u pitanju sportsitkinja iz Crvenke, takodje i sa dečkom sa Novog Beograda sa istom kombinacijom, i to je bilo uspešno. Moj deda je bio u Americi da radi, ali lečio je ljude od epilepsije i tamo, jer je sa sobom poneo neki broj lekova za epilepsiju. Nudili su mu ogroman novac da oda tajnu, ali to je tradicija naše loze koja nema svoju cenu!"

Pogledajte na video klipu kompletan razgovor: